Дело

342 Д Е Л 0 Сегир,1 Вилмен,- ДариД међу којима је једини Дари, кој.и се највише и најметодичније служио изворима. Најодличнији су иак представници овога правца били Тјери н Барант. Барант (1782—1866) је изазвао делом Histoire des dues de Bourgogne de la maison Valois (1824—26) код публике највеће одушевљење. Његово је дело модел наративне историје, управо хронике историске. Ппсац се не упушта ни мало у дискусију и објашњења, он пушта од краја до краја сувремене хроничаре да говоре. Али пре него што је наиисао дело, Барант је најозбиљније критиковао документа, правио хронолошка истраживања и служио се при избору највернијим хроничарима. Између поменуте две школе, наративне и философске, два су историчара: Тјер и Миње иредстављали нов правац који су критичари назвали фаталистичка школа. Обојица су историчари Револуције, а име је школи дато тако, што су обојица видели у Револуцији логички развитак датих узрока, гледајући у свима њеним појавама неопходну потребу. Међу тим ниједан од њих нпје нп теоретичар ни философ, већ обојица иричају факта. Тјеру је било довољно само тридесет страна на десет свезака, да изложи узроке Револуције. Обојпца су тежили, да изнесу догађаје ио примеру Тукидида и Тита-Ливија. Тјер (1797—1877) је издао 1823—27 Histoire de la Revolution franchise, y којој прича факта, без икаквих озбиљнијих студија о административним лроменама, о друштвеним борбама, моралним идејама, стањем провинција; он у опште не износи унутрашњи живот Револуције. Пошто је био ангажован активним учешћем у политици, Тјер је тек 1840 наставио своје дело ii 1845 изишла је прва свека његове Histoire du Consulat et de l’Empire, a последња (двадесета) 1862 год. Историја конзулства је допринела да се развије култ Наполеонов, ма да се не може тврдити, да је Тјер баш толико био одушевљен њиме, нарочито као вођа либералне опозиције. Тјер се у овом делу с нарочитом љубављу бави војничким и буџетским питањима, и таква су му места узори излагања. Сем ових војничких и финансиских студпја битна је карактеристика дела подужа анализа дипломат1 2 31 Histoire universelle (1821). 2 Histoire de Cromwel, d'apres les inemoires du temps et les recueils parlamentaires (1819). 3 Histoire de la Republique de Venise (1819).