Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИОТОРИЈОГРАфИЈЕ 343 ских релација, и напослетку упоређење између Наполеона n осталих великих војсковођа. 0 другим питањима, као што су религиска еволуција, књижевност, духовно и материјално стање, нема готово ни речи. Њега је врло мало пнтересовала унутрашња политика, економска и морална страна живота. Критикаје нашла многе погрешке делима Тјеровим, али се оне морају оправдатп кад се има на уму, да је он први, којн је написао ту огромну историју, и да се нико после њега ннје смео подухватити за тај посао. За мноре догађаје не би се знало, да их Тјер није изнео, а и ако нису били тачно изнесени, ипак су представљали покушај, да се ближе дође до истине, јер су их други после исправили. Тјеру се нарочито приппсује једна велика погрешка у методп: он је приписивао Наполеону, да је пре сваке битке имао дефинитнвап план, док је Наполеон постепено развијао план, према потребама и случајностима, које су искрсле прежо дан. У овом се случају Тјер варао једино из тежње, да буде јасан, ноставши жртва свога начина излагања. Као што је поменуто, његов је идеал у писању историје био Тукидид и ТитЛивије: по њему је циљ историчарев, да нстинпто прича догађаје. н да на послетку позове читаоца, да изведе из тога закључак, и да поцрпе поуку из прошлости. Мкње (1796—1884) је од Тјера у толико надмоћнији, што није имао никаквих политичких страсти, већ се искључиво био посветио историским радовима и пословима Академије (био је стални секретар Академије моралних и политичких наука). Миње је у излагању хладаи, ирецизан, готово академик, а информације су његове врло тачне. Нпједан француски нсторнчар није дао толиког доказа о иаучној објективности као Миње. Његове су књиге и расправе све по једном плану, већином су израђене после публикације нових важних докумената. Љегова су дела модел историске композиције н научне ирецизности, а стил му је јасан и предизан. Мињеова Histoire de la Revolution franchise изишло је готово у исто доба са Тјеровим (1824). Миње је видео у Револуцији, као и сви његови сувременицм, дефинитнвни долазак на владу економски новог друштва: Револуција је створила ј е д н у државу, ј е д н о право n ј е д а u народ. ^ предговору збирци Negocitions relatives it la succession d'Flspagne (1835) Миње je груписао y оишту идеју догађаје ,једпе иериоде, пзневпш слику чптаве једие епохе. Миње uiije показивао особпге наклоиости за изучавање институција; само су му два рада у овом