Дело

344 Д Е Л 0 правцу, и то не баш најбоља: Formation territoriale et politique đe la France (1838) n Germanie an VIII-e et IX-e siecle (1839). Али je за to имао нарочити укус за ситне детаље и озбиљне анегдоте. Сем радова иоднешених Академији и публикованих у „Журналу 11аучника“, још су ова дела Мињеова: Histoire de Marie Stuart (1851). Charles Quint (1854), Rivalite'de Francois I et de Charles Quint (1875). Под утицајем немачке философије отпочели су у ово доба своју историску каријеру Мишле и Кине, стварајућп нову школу, која је назвата идеалистичка или симболичка. Под утицајем В. Кузена, који их је уиутио ua философију и на Немачку, Мишле је иревео Викову „Нову науку“ с талијанског, а Кине Хердерове „Пдеје за општу историју човечанства.“ Мишле (1798—1874) је покушао да нађе у историји, пзносећи факта вечите борбе идеја и принципа, периодичио понављање истих сила, слободних или фаталних. Као професор историје имао је Мишле велпког утпцаја на млађу генерацију; његов Precis de l’histoire moderne (1827) намењен школској употреби, био је друкчији него сви дотадањи учбеницп. У њему се виде три принципа методе, по којој је Мишле радио сва своја остала дела: драмско јединство историје, идеја у форми слике, и факт у форми символа. Немачка је непрестано имала утицаја на њега нарочпто Гримове „Старине немачког права“ (1828). Услед овог утпцаја Немачке и философије. Мишле се разликовао од осталих француских историчара, који су били политичари и људи партпски заинтересованих (дела Тјерпјева и Гизовљева потекла су због полптике и интереса сувремене Француске, они су се одушевљавали извесним групама људи или извесним епохама): Мишле је био човек од идеја и пред очима је имао читаву француску нацију. Годипе 1831 изишло је прво његово велико дело Histoire romaine. Пишући га, имао ie Мишле пред очима Нпбура (чија је Римска Историја изишла 1811), који је потпуну схватио важност раса за римску историју. Мишле објашњава стару Италију надмоћношћу пелашке pace, али о расама води рачуна само до оснивања Рима. Нарочито се заинтересовао земљиштем и правним установама Италије; то је тада у Француској било сасвим ново, јер се ни у једној књизи дотле не истиче питање о конфигурацији земљишта у правним установама. Ипак је његова римска историја, и ако се Мишле служио крптичком анализом и документима, са великим недостацима,