Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКБ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 345 јер историја старог века може се написати тек помоћу најфиније критике. Мишле је обрадио само доба до 31 годлне пре Христа. — Од 1833 до 1844 изишло је шест свезака Мшплеове Histoire de France, од почетка до смрти Луја XI (1483). Предмет је историје по њему васкрснуће интегралног живота прошлостп, не само по оовршини, већ и по унутрашњости и дубинама његова организма. У предговору (од 1869) вели Мишле: „племенита плејада историчара, која је од 1820 до 1830 бацила толики сјај, господа Барант, Гизо, Миње, Тјер, Огистен Тјери, исиитивала је историју са специјалннх и разлпчитих тачака гледишта. Један је био заузет елементом pace, други институцијама итд., не видећп, можда, довољно, како се ове ствари тешко изолују, колико свака од њих реагира на друге.“ Да би достигао свој идеал Мишле комбинује методе обе школе пре њега: код наративне школе свпди му се укус за лепим, живим причама у боји дотичног времена; код философске школе позајмљује студије о владавини, друштвеном стању, религиским пптањима. Цело је дело завршено 1868 п изнело двадесет свезака. За тим је изишла Histoire cle la Revolution franyaise од 1847—-1853; дело ce завршило са 9. Термидором (27. јули 1794, пад Робеспјеров). При завршетку каже Мишле: „Сва историја о Револуцији до сада била је монархиска, било за Луја XYI или за Робеспјера. Ово је прва републиканска, која је оборила идоле и богове. Од прве до последње стране има само једног хероја: народ.“ Едгар Кине (1803—1875) показује највећу сличност са Мишлеом. Његово дело Les revolutions d’Italie (1848—52) садржи серију историских и философских разматрања о политичким, моралним друштвеним, уметничким и економским револуцијама Италије „од постаика варварске Нталије до социјалног ускрснућа“ 1848 год. Кине обухвата, као и Мшиле, целокупан народнп жпвот,. и његово је дело ирве врсте у историској лптературп. Затим је написао (1854) Histoire de la fondation de la Repudlique des Provinces-Unies, a no tom La Revolution (1865). Две cy главне тезе y овом делу: Револуција, услед слабости и расулости, није никад успела у својим религиским покушајима, који су само сукцесивни неуспеси; Терор није био нпмало noтребан, нпје био нимало користан, п био је ироета негација Револуције. (Свршиће će)