Дело

СА ЈАДРАНА 347 •био! II византијски, и млетачки, и франачки, и угарски, и босански, и хрватски, и турски, и француски, док најзад не паде 1813. године у крило Аустрији; (а како су и Хрвати аустријско робље, то они зато и полажу право на Далмацију, Босну п Ерцеговину, те и Гундулића огласише за „хрватског“ песника, као што тај придев домећу и оним трима српским областима). Дај Боже и царе Лазо, да Аустрија не дочека да прослави 100годишњицу свога пљена, већ да се на старој тврђавп Спљетској залепрша стег уједињенога Српства. Ко хоће да понесе лепо сећање на какво место, нека се чува да у њ први пут не дође ноћу. To моје искуство потврднше својим „хм-кањем“ и моје две сапутнице сад први пут у Спљету. Ко није пролазио кроз стару варош у Фијуми или није био у Бакру, може овде да види улице широке 2 m., а са обе стране затворене многоспратним сурим кућама — палатама, тако близу једне другој, да се суседи кроз „фенистре“ (прозоре) могу и руковати. Каменом поплочано тле улице никад сунце и не огреје, а како су носиљке изишле из моде, заједно са доколеницама и власуљама, то овуда мора пешице и најплавокрвнија госпоштина, осим ако има екипаже св. Плије! Није ни чудо ако би и онај који није прошао нашим Врачаром са његовим градинама, и нехотице иожурио да изађе на пијаце — широка четвртаста места у која се стнчу по неколико таквих улица, као оно код нас у Нишу они широки тргови. Чшш се, онако у ноћи, као да оне куће прете евојом висином, као да прилазе ближе, да стежу и пригњече; уз то, неки задах који је неочекиван крај мора. Ко не пита па пе дозна, а може да осети да сумпороводник није миомир, тај свашта похчисли, и чуди се лепим дамама и финој госиоди што у ноћн благују пред гостпоницама на риви (обали). Да је електричног осветљења, може бити да бн утисак бпо светлпји, јер овако и кладенац Фрање Јозефа, п сами зидови палате изгледају тајанствени и страшни у ноћи. Али то само првн пут и то у ноћи, после оних дпвних природних видика на путу довде. Зато Спљету не треба учииито крпво већ га ваља видети и иа дану. Ах, тад се све мења и путнику са иоле правдољублж нпје довољно ни десет „опрости“, да пред својом савешћу иотре и нола синоћне неласкаве мисли. Онда види, како су занимлжве па и пријатне те тесне, али чисте улице, начичкапе разиоврсним радњама (у