Дело

СА ЈАДРАНА ПУТНИЧКА КОЗЕРИЈА од Христине Г. Ристиђеве (НАСТАВАК) У Спљет смо стигле већ у сумрак. Лађа је овде на котви до 5 сахати у јутру, али ми ћемо овде прекинути наш пут. Докле је Задар глава Далмацнје, Спљет јој је највећа варош. С лађе се приказује амфнтеатрално, а лежи у полукругу пзмеђу голих висова Лосора, Козјака и пошумљеног Мрљана (Марјана), из средине стрчи звопик. Осим западног новог дела вароши, цела је стара варош смештена у огромном четворокуту старе Диоклецијанове палате — тврђаве. У почетку Швека мудри цар римски подпгао је себи склониште за одмор од царовања на староме Аепалатијуму 1 сахат далеко ид свог места рођења, богатога града Солина (сад се тим именом зове сиромашно једно село) Тврђаве и палате из онога доба су управо читаве многољудне вароши, опасане зидовима за одбрану од завојевача. Па и ова палата била је најнроменљнвије судбине. Њу су рушили Авари и Готи, а кад је у VII веку пропао сјајпи град Солин, дођоше солински грађани овамо, населише се у опустелу „палату“ п пренеше овамо културу богатог Солина, умни и трговачки живот, те стара тврђава. мудрога цара-Словенина оживе, процвета и постаде средиште уметничког живота, нарочито неимарства и вајарства. Зато су га за своју мету узнмали многи завојевачн. Чији ннје