Дело

GA ЈАДРАНА 347 'био! II византијски, и млетачки, и франачки, и угарски, и босански, и хрватски, и турски, и француски, док најзад не паде 1813. године у крило Аустрији; (а како су и Хрвати аустријско робље, то они зато и полажу право на Далмацију, Босну и Ерцеговину, те и Гундулића огласише за „хрватског“ песника, као што тај придев домећу и оним трима српским областима). Дај Боже и царе Лазо, да Аустрија не дочека да прослави 100годишњицу свога пљена, већ да се на старој тврђави Спљетској залепрша стег уједињенога Српства. Ко хоће да попесе лепо сећање на какво место, нека се чува да у њ први пут не дође ноћу. To моје искуство потврдише својим „хм-кањем“ и моје две сапутнице сад први пут у Спљету. Ко није пролазио кроз стару варош у Фиј^ми или није био у Бакру, може овде да види улице широке 2 m., а са обе стране затворене многоспратним сурим кућама — палатама, тако близу једне другој, да се суседи кроз „фенистре“ (прозоре) могу ii руковати. Каменом поплочано тле улице никад сунце и не огреје, а како су носиљке изишле из моде, заједно са доколеницама и власуљама, то овуда мора пешице и најплавокрвнија госпоштина, осим ако има екипаже св. Плије! Није ни чудо ако би и онај који није прошао нашим Врачаром са његовим градпнама, и нехотице пожурио да изађе на пијаце — широка четвртаста места у која се стичу по неколико таквих улица, као оно код нас у Нишу они широки тргови. Чинн се, онако у ноћи, као да оне куће прете својом висином, као да прилазе ближе, да стежу и пригњече; уз то, неки задах који је неочекиван крај мора. Ко не пита па пе дозна, а може да осети да сумпороводник није миомир, тај свашта помисли, и чуди се лепим дамама и финој господн што у ноћн благују пред гостионицама на риви (обали). Да је електрпчног осветљења, може бити да би утисак бпо светлијн, јер овако и кладенац Фрање Јозе<ра, н сами зпдови палате изгледаЈу тајанствени и страшни у иоћи. Али то само први пут и то у ноћи, после оних дпвних природних видика на путу довде. Зато Спљету не треба учинито криво већ га ваља видети и па дану. Ах, тад се све мења ii путнику са иоле правдољублж није довољно ни десет „опрости“, да пред својом савешћу нотре н пола синоћне неласкаве мисли. Онда види, како су занимљиве па и прнјатне те тесне, али чисте улице, начичкане разиоврсним радњама (у