Дело

848 Д Е Л 0 којима има на продају пиротских ћилимова), и многољудно насељене. Онда му се отме дуги узвнк чуђење, кад види, да су те куће усађене у зндове, па шта више да су и саме поједнне првобитне одаје Диоклецијанове палате. Понекоја фасада читава је уметничка збирка, са својим етубовима, раљефима, попрејима, све још из доба римске славе. Гдејевреме или непријатељска рука срушила који кат, накаламљен је нов, са прозорнма новога кроја, и крововима, на којима се домаћини у ноћи одмарају ближенебу, које је овде лепше, п звездама, које су овде сјајнпје! А ту, баш у мору крај обале, је сумпоровит извор, те се види још један доказ да је Бог на Далмацију просуо сву издашност доброг расположења. Удешено је и купатило у које доносе на лечење кљасте и богаље, да се после петнајестак дана здравн врате дома. Замисли само: сумпорне термо, морски ваздух и боровина из прве руке, с Мрљана! Е, нек просто није српско млеко онима што пду у Мехадпју а ие дођу овде! Кад већ болују од уображења, да је све боље, чим се пређе Дунав и Сава, па беже из своје рођене земље и њеннх одличних бања, што бар не дођу овамо у чисто српски крај. Овде he чути и српску песму и српске гусле; наћи he овде и лекаре Србе; овде he га дочекати као свој свога. II морско купатило и „бања на бачвицама“ је врло добро удешена. На 50 метара има по тлу песка; а трамвај води до њега, „а већ је екоро готова“ врло лепа велика внла „Розина.“ Спљет је скриња за вековно благо што га сад васкрсавају из старога Солнна, Помпеје далматпнске. Али је н та скрпња један део тога блага. Замиели, да еу још здрави и чптавп и спољашњи п унутрашњи зидови палате; да је у тим зидинама данашњи Спљет; да му је саборна црква св. Дујма некадашња гробница (маузолеј) Диоклеци.јанова, а крстионнца је некадашњи олтар Ескулаповог храма. где се силни н храбри римски цар Словенин боговнма молио и жртве им приносно. Унутрашњост одговара спољашностн грађевпна? Све је то из оног доба кад се раденик мање штедпо него лн данас стока; кад је новац био ценији, те су силни цареви мпслили да могу натерати време, да моћ свога заборава баци пред њихове ноге само као нрашину. II зидпне, и стаменити, огромни, једноставни, гранитни стубови у цркви, све је то јако, лепо и укусно, тако, да и данашња савршеннја п утанчана култура и индустрцја не могу да им створе сличних. Прпчали су нам за један огроман стуб,