Дело

СА ЈАДРАНА 349 десно од уласка у цркву, да су га некад Млечићи хтели да одкуие, алп су Спљећани као откупну цену тражили онолико ока цекина, колико тежи стуб. Лукави Млечићи разумели су тај још лукавији одговор. Стара гробница царева претворена је у саборну цркву почетком IX века. Најпре долази предворје, мермерне степенице п стубови, а црква је с иоља осмоугална a унутра округла, са врло много олтара, по обичају католичких цркава. Над главним вратма има ванредно лепих барељефа, a унутра 8 стубова од црвеног н шареног египатског граната високи су око 8—9 метра, а над њпма галерија са другим мањим око 4 метра од гранпта и парфида — све једноставно и колосално. Лукови и капитоли над њоме пуни су вајарских, добро очуванпх резбина. Под је каменит. Близу улазнпх врата су над подземним гробницама камените плоче са барељефима витезова у прпродној величини. Смешно је, али сам се чувала да не газпм по њима! Чинило ми се да би се руке у рукавима од оклопа посегле на ме халебардама и копљима! Столови су дрвенп са наслонима н седиштима лепо резаним — све је то старо, па нам изгледа врло, врло лепо, јер се уз естетнчко осећање јавља п пијетет према мртвој прошлости. Унутрашњост цркве, управо оно што је остало из римског доба, тако је лепо и величанствено, да се око нерадо скида са тога и свраћа на лево од главних врата, куда вам клисар скреће нажњу. Ту је проповедаоница из XIII века, дело вајара Андрије Гувано, ископано у солинској мртвој варошн. Проповедаоннца је подигнута на 6 стубова. На капитолима се виде траговн по злате, а мотпви резбпне мењају се као: змггје, биље и звериње. Све је у цркви врло, врло лепо и величанствено, али за нас, православне чудновато. Боже ми опрости, али сам заборављала да сам у цркви већ сам се осећала као да сам у каквом музеју или престоној салн. Научила сам се на наше тихе богомоље, нконе, кандиода и иконостасе. Ја се тако, тако мало разумем у архнтектури, али толико впдим, да је утицај грчког веимарства, јер ме је на први поглед ова црква иодсетила на споменуту цркву св. Димитрија у Солуну. Само је она друкчијег облика и већа, алн коринтски стубови у два реда са галеријом, па и сам под слични су. Само су тамо ио поду крстови и натписи, што их није могла свуда да потре мухамеданска иетолерантност. Један трем везује цркву св. Дујма са звоником (звонаром), другом знаменитошћу Спљета. Звоннк, впсок око 50 метара, по-