Дело

350 Д Е.Л 0 дигнут је уза саму цркву, из које воде врата у трем. Сад је звоникопасан дрвеним скелама јер је био склон паду, те се лагано оправља, по првобитноме изгледу. Пма 5 спратова, па које воде где камените, а где, привремене дрвене степенице. Звоник је грађен неколико векова, а за грађу су узети каменити остатци из старих римских грађевина, готове извајане плоче, кипови или стубови. Тако звоник изгледа и сам као какав музеј. Кад се скине са звоника онај дрвени оклоп, кад буде потпуно ресториран, тад he изгледати величанствено, само ако се око њега и цркве поруше они рушни забати и кућерци који их опкуљавају. И онако прилнчно квари утисак непосредна близина цркве уз коју изгледа да је звоник прислоњен, па још ако не буде око њих чистине! Спроћу цркве (маузолеја) стоји старн храм Ескулапов, дворски храм Диоклецијанов. Уз њега еу опет прислоњене куће и кућице спљетских грађана, те је изгубљен међу неприличним друштвом. Сад је храм претворен у крстионицу и баш је двоје деце крштавано, наравно по католичком обреду кад смо ми билн тамо. Попесмо се уз мермерне степенице, местимице оглодане зубом времена, иуђемо у грађевину високу око 9 метара. Једна соба велика колтсо 6 метара. Свуда вајарских украса. На средини некадашњи незнабожачки олтар сад је крстионица, чија је бочна и нредња рапава каменита површина фином резбом тако промењена, да се чини најлепши гипир, са тпарама укуспо комбинованим. Уза зид су прислоњена двоја крила дрвених врата, т. зв. „Гутанова врата“ скинутих са цркве и ту привремено смештена. Она су из XIII века. Велика су отприлике око 3 метра а свако крило широко око lVa. Мерила сам својпм педљем, па после срачунала по метру, па не јамчнм за тачност мере. He зна човек шта he пре; или да се чуди ко п чиме могаде у свако поље од 2 кв. дм. обојих крила да уреже по 14 слика из Христова живита, или he да се диви самоме раду. Уза зид стоје п саркофази (обични каменити сандуци) некаквог свеца и епископа, и двеју кћери Беле IV, маџарскога краља. Вођа нам рече да су Маџари тражили од Спљећана ову своју реликвију али су им ови одговорили, да he им је послати првим возом железнице што би је Мађари подигли од Пеште довде! Пзпшли смо из крстионице, па смо прошлн кроз подземан пролаз, у чијим су зидинама и лево и десно станови и дућани, па опет на трг.