Дело

СА ЈАДРАНА 351 Брз путник може ово све на брзу руку да види, али само с поља, али је боље овде прекинути пут, јер вреди видети и музеје, а нарочито Солин и сву околину спљетску. Заборавила сам ти pehn да близу цркве и звоника може да се види једна египатска сфинга из доба Мемнона (XV века пре Христа), друга је у музеју, обе је Диоклецијан донео из Египта да њима украси терасу на уласку у маузолеј. Моје сањарије о Егнпту, могле су овде и стварно да ме задовоље. Мојег уживања кад сам се могла наслонити на сфингс и помиловати руком њих и њине јероглифе који говоре (молим ово није слуга у музејуму експлицирао!) о „сунцу, цару који дели живот, смрт и судбину!“ А сад? Од њега нп трага ни праха! Археолошки музеј, са ископинама из старога Солина, основан је 1821 године, а директор му је пречасни Фрања Булић. Нарочите зграде за музеј нема; главни део је у старо.ј гимназији а друго смештено је у две најмљене приватне куће, близу оне државне. У предсобљу и средњој соби су каменитн споменицн: саркофази, кипови, рељефи, плоче са натнисима, што цели, што делови и парчад. Ко зна латински могао би се пријатно иозабавити читањем натгшса, нарочито надгробних, који су прости и дирљиви а веома поетичнп. У соби даље су ормани са стакленим, металним, каменитим и земљаним предметима и нумизматпчна збирка, кнпови богова и божица и бижутерија од драгога камена: коријолана, аметиста, смарагда, опала, рубина и горскога кристала (бриљанта нема!). Још је ту, по замисли a према остацима, израђен у минијатури модел Диоклецијанове палате, како је морала изгледати за време царево. Има ту и једна стара књижурина, илустровано латинско описаније Спљета II палате, али га је некакав „мистер“ у платненом хавелоку окупирао, те нас је тако лишио задовољства да је прелистамо. На самоме уласку у овај део музеја улица је закрчена каменитим остатцима из мртве вароши, који се иемају где сместитн јер су препуна и она друга два одељења. Доиста су занимљиве ове камените комадине, што их је, кад вешта кад невешта рука вајарева углачала н украсила днвним резбама. Покрај целих кипова, разних римских божанстава соло II у друштву, поред разних архитектонских делова са истим мотпвима, највише падају у очи два саркофага (камените гробнице) још из почетка IV века сада ископане на гробљишту