Дело

354 Д Е Л 0 иде. Види се да су далеко од општине онога града, о којем сам већ говорила, где би то преко ноћ, као чаробним штапићем извршено било! С Мрљана се отвара хоризонт на острво Брач, Шолту, Хвар и Вис, и још мало, па би се видео и неретвански залив, да га не затвара острво Брач. На лево сам гледала Трогир, чија се звонара распознаје, а у подини питомо, жупно Каштеланско приморје. Није без разлога казао песник: „Лијеио тп је погледатп, побре, Од Солина до града Трогпра II Каштела равпа разгледатн Која 'но су прилпка Мпсира!“ Призор је доиста диван! Плава, бистра вода морска, кршева таман као да их је ту нека вешта декораторска рука наместила да се одморе очи од недогледног питомог зеленила градина и винограда. Небо светло и чисто; ваздух миришљав. У даљини једрилице надувених крила као покретне ветрењаче. Или се виде црне неманп, лађе, га широким кружним трагом од ситних таласића, што су их избраздале и оставиле у глаткоме челу лепога Јадрана. А сунце, велико, злаћено, лепо сунце разастрло свој топли зрак којп не сажиже већ само милује пријатном топлотом. Пз града се не чује метеж животне прозе, па се у тој тишини, ту, мисао и нехотице више и радије бави Ромеом II Јулијом, него ли — Брутом! Пошли смо у Солин из Спљета у кочији после подне у 3 сахата, као гости овдашње одличне српске породице Др. Ј. Ар. У колима са мном био је и мој велики Србин и пријатељ мали Анте Д гимназист, који се живо интересује и разбира за нашу војску и њено уређење. У замисли овог паметног детета, сваки српски војник је Обилић, а и ми га нисмо разуверавали. Кад бнх ти узела описивати околицу Спљета ишло бп редом исто те исто: дивно зеленило маслина н смокава, красни питоми виногради који нигда, осим само на једном месту код села Сућурца, нису дигнути на османлуке, а и за то су ми рекли сељани да је то по „влашки“ (овде значи православнп Србин). Између тога зеленила провирују беле кућице и летњиковци Спљећана, као бело лице убаве девојке. Овде су ми, кад смо пролазили покрај једног врло лепог летњиковца, рекли да је једног православног Србина са многобројном породнцом; он не може стално овде да је, јер нема православне цркве. Сасвим сам заборавила да упитам, је ли истина да је један бо-