Дело

СА ЈАДРАНА ЗбЗ To је исто значило као да су колачи и изгубљени. II, вапстнну не би брава дубровачких нн умело отворитн дете, судећи по садашњем покушају одрасле девојке! У другим двема кућама су већином слпчни каменити предмети од мање важности. Како нема нарочите зграде, а збирке су велике, то зато нису ни сређене, већ раштркане без плана, и система. Нисмо тамо ни ишле. Ако се прошета по граду, ваља загледатп сваку кућу, јер мало да није на свакој кући узидано по какво каменито обележје величпне и славе минулих времена. Спљетско Ф позориште ново, управо зграда, јер сталне трупе нема. Зидано је 1895. г., троспратна зграда, повелика, може бити још један и по пута колнко наше позорнште. Предња страна се прпказује одмах својим изгледом да је лице дома уметности, док му боковп са три реда безбројних прозора, личе на касарну. Унутрашњост је укусна и отмена, флајеи елегантни. На доњем боју у трему је лево и деспо по једна „каса“, одатле воде широке степенице у горње делове. Имаће око 100 ложа. Ложе у партеру су од дна још једном толпко колико код нас високо. Партер и паркет имају своје засебне уласке са лева и десна, а партер стајања је одвојен од од њих гвозденом оградом. Значи да се сала врло брзо може изпразниуи. Фреске на таваници и зидовима врло су фине н елегантне, а бина велика и пространа. Завесаје била увпјена те је нисмо видоле. С предње стране су сале за концерте и балове; из тих сала воде троја врата на три омања балкуна фасаде. Сад ћемо се поиетп на Мрљан, и то, знај, у најпријатнијем друштву и расположењу. Пели смо се све кроз шуму четинара II местимице белогорице. Пошли смо краћим, пешачким, тежим путем, док је онај други, колски, удобнији алп дужн. Пзглед је ванредан! Ннсам никад лепше, разноврсније н иитомије панораме видела. Одавде море изгледа као велико језеро у које су просута острва и полуострва. Видп се нрегледно цео Спљет, а звонара у својој дрвенрј кошуљи изгледа као каква огромна трмка. На једном крају полуострва је са фрањевачкгш самостаном, па гробљем које се познаје по кинарисима и беласкању мермерних споменика Чини ми се, па то н рекох, да су мртвима далп најлепши део града. Рекоше ми — али под заградама да сс носе мишљу да га изместе, а оно место да украсе летњпковцима за странске љубитеље мора. Пзгледа да то тамо тешко