Дело

358 Д Е Л 0 рука. Ти прсти, то вам је што и ваш српски и „хрватски“ језик! Ето, докле је дотерао необјашњив шовинпзам кратковидих родољуба хрватских, који се сад труде да на слични начин створе и „босански“ језик мислећи да he тако на подножју Српства подићи Велико-Хрватску. Помисли тако, као кад би неко себи пресекао ноге, да пре седне на земљу! Ова жена је била проста жена, али је свакако, била мајка „учеће се младежи“, која, судећи само по овоме дејству свога утицаја много обећава за заједнпчки сложни рад на скидању заједничких окова аустромаџарских! Кроз редове старих, каменитих стубова пролази се у баштицу, где су столови од каменитпх плоча. Бог те пита из ког доба ii из кога зида. Сељацн из околине доносе све што ископају из старе вароши, те им сам директор или стари његов слуга (који нам је ове године био чпчероне и све о Солину „као из књиге“ објашњавао) откупе, ако је, штогод вредно тога. Има још једно мање гробље на Марусинцу близу амфитеатра, који је врло велики а имао је и подземни канал, кроз који је вода пропуштана за приказивање морске битке. Види се н место за врата, кроз која су улазили гладијатори. исто као и место и врата за зверове. Пре походе амфитеатра, свратили смо у крчму „Микелић“ у чијем је прочељу узидано попрсје и три главе, са разним архитектонским деловима. Штета само, што их је окречио жутом бојом, те, на први поглед изгледају као обичне гипсане фигуре. Овде смо се одморили и прихватилн печеном јагњетином уз певеруне (врста нељутпх папрнка) и извесну врсту лука, кисељене у сирћету, уз допуну ед „домаћега“ (вина), и музику пријатиога јужног наречја у разговору нашпх, драгих, гостољубивих спљетских прдјатеља. (Свршиће се)