Дело

СА ЈАДРАНА 3 57 3HHII садашњи директор музеја (којн нам је лане све ово лепо показао и објаснио) подигао себи обиталпште „Tuseulum directoris Biilicno готову све од старе грађе, камените, вођене при лскопавању. На уласку стоји удешен као иоштанско сандуче земљани округлаети суд, у коме је некад почивала стаклена урна са пепелом неког самртника. Лево од уласка је салон, где су, место софа и дивана, намештепи саркофази, преврнути да даду, не мекана, већ тврда седишта. На средини је сто где се могу псппсати дописнице са сликама појединих делова рушевина и — попити која боца сарајевског пива из „доњих подрума“! Степенице воде из предсобља на више у приватни стан директоров. Морам овде споменути једну сцену са лањског нашег излета овамо. Кад смо ми били овде, око 5 сахати возом из Спљете дошао је и директор Булић са неком господом п госпама. из Спљета. Уз њих смо се и ми испели, rope, где је г. директор госпама задовољно показивао нов, велики, озидан „шпорет“ „који је најзад добио“. II мене је развеселио задовољан осмејак на лицу старога научника и трудбеника, којим је ове своје речи пропратио показујући „штедњак“ својим пријатељпма и натерао ме је да дам за. право епикурејцима. Ето, ни близина славног праха предалеке прошлости не лечи од жеља за уживањима модерно удобног живота, који се ипак свршује само — прахом и пепелом! Уа то време док су мене гопиле философске мисли, моја мајка и једна подебела госпа водиле су разговор од кога сам само ово чула, јер се развпо у читаву језиковну препирку: — Па ви говорите хрватски! — Како хрватски?! — говорим српски! вели моја мајка за- • препашћена. — To је хрватски, није српски, — држи своје оиа госпа. — Јок хрватски, већ српскп, ја сам из Србије! — љути се моја мајка. — А ја сам из Хрватске, и ви говорите исто као п ја хрватски — оштрије he она госпа. Ко зна до које бп висине досиели гласовн у речимаједног истог језика, изговарање двојаким уснама, да се ја не умешах. Дохвативши руку моје матере ја је подигнем објашњујући обема парничаркама на брзу руку овако од прплпке: Јели ово један прст, палац рецимо, ово је други, кажипрст, па редом пзређам имена свих прстију, а сви су на једној шаци, и то је једиа