Дело

360 Д * Е Л 0 то је скоро увек било о специјалним пнтањима, и писац се обично врло нерадо заустављао на општим приликама наше земље. Само на тај начин било је могуће да се не постави прво претходно питање, без кога је права залудннца предлагати разие мере којима би држава имала да утпче на што интензивнији развитак појединих грана прнвредннх. Јер пре но што се почне дискутовати о томе да ли држава и, нарочито, шта држава треба да ради у том правцу, логично је било запитати се да ли је наша држава учпнила све оно што је неоспорно њен посао, што чинп битну одлику појма о држави, и због чега она управо и постоји, и да лн држава невршењем тих својих битних функција, не чини нешто много rope, но што би било њено немешање у економске послове, а то је да ли ие чини немогућим правилно развцјање прнвредних односа у земљи. Да се пак упустило у студију тог пптања, лако би се дошло до уверења да наша држава ие само да не члни нпшта да убрза нормални економски развитак, но тај развитак још спутава невршењем својих битних дужности или њиховим рђавим вршењем. Пре но што су се решили да од државе траже за свога клијента помоћ, коју им она има права и не дати, адвокати Hamer економског ра житка ваљало је да траже оно, што држава њиховом клијенту неоспорно дугује. A то су они основнн услови привредног развитка које је држава дужна осигурати, и без којпх је свако „подизање“ привреде проста дангубица. Коме то није јасно, доеољно је да се заиита, шта би данас у Маћедонији и у целој Турској империји вредело за економски развитак да тамо нма на хиљаде привредних и економских школа, и да ли бп сer онај народ под данашњим адмнннстративним и правним околностима могао обогатити, када би Турска сваке године милионе трошила на разне пољопривредне справе, и у опште на потпомагање трговине и раднности. Погодбе за нормалнп економски развнтак још нису створене у Србији. Цео свет је данас на чисто шта нам ваља админнстрација. Ако су нам судови колико толико уређени, извршење одлука судских апсолутно ннчпм није гарантовано. Нама је познато да је у једном једином срезу пре неколико месеци стојало преко 1700 предмета на извршењу и „чекало на ред“. Разуме се да под таквим околностпма о кредиту не може бити речи. Капиталисти постају преко мере обазриви а капитал скуп. Самим тим за свакога ко нема свога капитала, сваки рад, свако