Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 361 предузеће које доноси испод 18—20%, није рентабилно. Је ли онда чудо што се апелује на државу, да она потпомогне свако предузеће било посредно било непосредно из свог џепа. Само што је држави то немогуће, ма како имала за то добре воље. А међутим тај новац, што га у ствари бескорисно троши, оскудева јој и за оно, за шта јој апсолутно треба. Псто тако стоји ствар и с комуникациским срествпма, и са пољском полицијом и т. д. Порески систем је до зла бога рђав, н наперен је директно против производних класа, оптерећујући несразмерно више капитал којп ради, по капитал који не ради. Страшан финансиски немар државни штети н земаљски кредит и онемогућава улазак страних капнтала у земљу под повољпим условнма, и т. д. и т. д. Све се то код нас сувише често заборавља, када се говори о подизању народне привреде. Међутим о некој нарочитој акцији државној на подизању привредне снаге народне моћи he озбилжо бити говора тек онда, кад сва ова претходна питања буду правилно решена. Надати се да ћемо н ми једном увпдети, да сваки посао треба почети с почетка. Ми емо се овде решили говорпти самооједноме моменту, који је од огромне важности за економски развитак земље: о нашој данашњој монетарној ситуацији. Решпли смо се да баш о томе говоримо нарочпто зато, што монетарна ситуација сваке земље, у иначе нормалним економским прилнкама зависи једино од државе. Држава је дужна да ту сптуацију одржава у нормалном стању, и то је дужна у толико више, што је то при паметном управљању апсолутно ништа ue стаје. Главно је да она у реглирању те ситуације не тражи за себе никакве директне користи, н да је сама због тога не квари. На том пољу економске активвости још се n данас може узетн за правнло Гурнејево „Laissez faire, laissez passer“. Kao што се вндп дужност релативно лака Ту нам је дакле најлакше оценити, колико наша држава одговара својим иајелементарнијим дужностима. У даљем току излагања ми ћемо видети да је држава код нас своју дужност да одржава здраве монетарне односе у земљи пренебрегла, и да је шта впше н сама кварила, и иарочнтнм концесијама допуиггала приватним установама да могу кварити, монетарну ситуацпју. Покушаћемо да изиесемо колико и данас кошта и земљу н државу то, што су нам монетарне ирилике неДело књ. 28. 24