Дело

новца било од једног било од друог метала дозвољено је сваком појединцу у државним ковниама. Легални либеративнн курс имала је и златна и сребрна шнета. Систем који је на тај начин творен јесте систем двојне валуте, биметалистички. Тај систем а незнатним изменама остао је у важности све до новчане конвенпје између Француске, Белгије, Швајцарске и Италије закључее 23 децембра 1865 г. у Паризу. Новчана конвенција од 1865 г. акључена је као што је познато за то да спречи извоз ситне србрне монете из држава уговорница. Проналазак златних поља ЈАустралији и Калифорнији утнцао је врло неповољно на трговаку цену злата. Злато које је још од 1820 године стајало сталв изнад легалне вредности од 15V-2:1 иало је после проналасказлатних поља услед нагло повећане производње знатно испод зоје легалне вредности. По познатом Грешемовом закону сребрскоје је у том случају постало добра монета почело је излазип из биметалистичких земаља. To је у осталом било врло прродно. У Француској и у осталим земљама које су затим ушлсу Латинску Унију, однос између злата и сребра бпо је законом уврђен. За 15.59 килограма1 сребра државне су вам ковнице враћ ш равно толико исто франака колико и за један килограм злаа. Међутим у иностранству где ннје законом утврђен одно између сребра и злата, могао се купити један килограм злаа у то време за 15,зо до 15,40 килограма сребра. Банкари су иали очевидан интерес да v нностранству продају француско, блгиско, швајцарско или пталнјанско сребро по трговачком кург за злато, па да то злато искују у државним ковннцама својих емаља у златнике и ове зашм поново размонв у сробро по лоалној вродности. 1 а co операцпја v ввлико и вршила свв од 351 годпно. I одино 1868 Sh 1864 V свпма поменутим земљама савим је нестало крупнога сребра п замењено je златом, па q.q точв«ца i \ бпти пз сл^ (»pahaja и ситна сребрна монета. ситне монете, што бп у великој лаци.јн, четнри горепоменутв^јј царска и Пталпја на пре7^ кшвенцију од 23 Дј монетарну унију