Дело

362 Д Е Л 0 нормалне, и у коликој мери то смета економском напретку наше земље. На том једном примеру моћи he се јасно видети да би врло велпка добит била, кад наша држава само не би спречавала економски развитак, а камо ли још и да га помаже. Закон о српским народним новцима од 10 децембра 1878 год. је основни закон који регулише монетарни систем Краљевпне Србије. Beh пре тога закона, законом о ковању српске сребрне монете од 30 новембра 1873 године, уведен је код нас монетарни систем француски, а према начелима и одредбама новчане конвенције од 1865 год., којом је створена т. зв. Латинска Унија. Но тим законом уведена је само ситна сребрна монета, којом се имала постепено истиснути из саобраћаја страна ситна монета. Валутно питање које се у нормалним приликама у ствари целокупно своди на питање односа између злата и сребра, остало је недирнуто законом од 30 новембра 1873 год. Оно је нрви пут регулисано као што рекосмо, законом од 10 децембра 1878 год. Тај закон усвојио је потпуно систем утврђен новчаном конвенцијом од 1865 год. регулишући чл. II и IV и однос између злата и сребра на исти начин, на који је тај однос био регулисан у земљама латинске уније т. ј. по сразмери 1572:1. Но та једнакост између нашег новчаног система по закону од 1878 год. и система латинске уније од 1865 год. само је формална. У ствари због извесних околностп, специјалних за Србију, наш је монетарни систем добио сасвим засебан карактер. Латинска Унија закључена је између држава које су већ све раније усвојиле монетарни систем француски. Основна карактеристика тог система била је у двојности валуте. Законом од 17 жерминала год. XI, који у својим основним одредбама и данас важи, узет је као јединица монетарна франак, коме је вредност утврђена на пет грама сребра легалне финоће т. ј. таквог у коме има 900/iooo чистог сребра. Истим законом утврђена је и цена једнога килограма злата финоће 900:1000 у односу према сребру. На тај начин утврђен је један легалан стални однос између вредности сребра и злата, те тиме изједначена оба метала у погледу на монетарну важност. Ковање