Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 363 новца било од једног било од другог метала дозвољено је сваком појединцу у државним ковницама. Легални либеративнн курс имала је и златна и сребрна монета. Систем који је на тај начин створен јесте систем двојне валуте, биметалистичкн. Тај систем са незнатним изменама остао је у важности све до новчане конвенцпје између Француске, Белгије, Швајцарске и Италпје закључене 23 децембра 1865 г. у Паризу. Новчана конвенција од 1865 г. закључена је као што је познато за то да спречи извоз ситне сребрне монете из држава уговорница. Проналазак златних иоља у Аустралији и Калифорнији утицао је врло неповољно на трговачку цену злата. Злато које је још од 1820 године стајало стално изнад легалне вредности од 15V-2:1 иало је после проналаска златних поља услед нагло повећане производње знатно испод своје легалне вредностн. По познатом Грешемовом закону сребро које је у том случају постало добра монета почело је излазити из биметалистичких земаља. To је у осталом било врло природно. У Француској и у осталим земљама које су затим ушле у Латинску Унију, однос између злата и сребра бпо је законом утврђен. За 15.59 килограма1 сребра државне су вам ковнице враћале равно толико исто франака колико и за један килограм злата. Међутим у иностранству где ннје законом утврђен однос између сребра и злата, могао се купити један килограм злата у то време за 15,зо до 15,40 килограма сребра. Банкари су имали очевидан интерес да у иностранству продају француско, белгиско, швајцарско или италијанско сребро по трговачком курсу за злато, па да то злато искују у државним ковницама сврјих земаља у златнике и ове затим поново размене у сребро по легалној вредности. Та се операцпја у велико и вршила све од 1851 године. Године 1863 и 1864 у свима поменутим земљама сасвгш је нестало крупнога сребра и замењено је златом, па се већ почела губити из саобраћаја и ситна сребрна монета. Пред опасношћу да остану без ситне монете, што бп у великој мери сметало новчаној циркулацији, четири горепоменуте државе Француска, Белгија, Швајцарска и Италија на предлог Белгије закључе у Паризу новчану конвенцију од 23 децембра 1865 год. којом се конституишу у монетарну унију доцније названу Латинска Унија. Главнаизмена 1 Номпналнп легалнп однос је управо 1 : 15,50, али су фабрпкацпони трошковн већп за сребрну монету, те је стварнп однос управо 1:15.59. 24* I I