Дело

364 Д Е Л 0 која је унешена том конвенцијом у новчани систем била је та што је финоћа сребра код ситне монете од 0-20, 0-50, 1 и 2 динара спуштена од 900 на 835 хиљадитих. На тај вачин новој ситној монети смањена је унутрашња вредност и испод трговачке вредности. Извоз те монете ради куповине злата није више оио могућан ни рентабилан. Но самим тим што је тој монети смањена унутрашња вредност испод номпналне, таје монета постала у неку руку само репрезантативна, као монета од бакра и никла иди државне новчанице. Држава је морала задржатп према томе право ковања те монете искључиво за себе. Конвенција од 23 децембра 1865 год. и резервише то право за државе уговорниде, које се уједно обвезују да неће исковати више те монете, но по 6 динара на становннка. Тиме се Латинска Унија знатно прпближила златном монометализму. Но како је финоћа сребрника од 5 франака остала иста, те ио томе и њихово ковање слободно, мопетарни систем Уније је и у ствари и на даље задржао свој биметалистички карактер. Закон о српским народним новцима је као што смо рекли потпуно усвојио тај монетарни систем. Само како српека држава није имала своје ковнице, то је била принуђена силом околности да право ковања новца свих монетариих тииова и у сребру и у злату задржи за себе. Тиме је међутим карактер њеног монетарног система из основа промењеи. Формално биметалистички, у ствари наш је монетарни снстем постао монометалистички. П како су тада искованн златници имали унутрашњу вредност од 20 златних динара, а држава их је и давала и примала за двадесет својдх сребрника од једиог динара, и како је сребрног новца исковано само толико колико је било нотребно земаљској циркулацији за поткусурнвање, те му је и трговачка цева бпла равна легалној т. ј. знатно већа но некованом сребру, то је Србија извршефем закона од 10 децембра 1878 год. у ствари добила златнн монометализам. У осталом у то време таква ,је иста ситуација наступила и у земљама Латинсже Уније, где је забраном ковања сребра у ствари уништен биметалистичкн систем. Конвенцијом од 5 новембра 1878 год. све државе уговорнице које припадају Латинској Унији, обвезале су се да обуставе даље ковање сребрног новца, које је остављено слободно по конвенцији од 1865 год. Да видимо сад како је стојала монетарна ситуација у Србији после извршења закона од 10 децембра 1878 год.