Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА 1(ЊИГА (НАСТАВАК) VII Сада за Полањецкога наступи доба припрема и трчкарања за свадбу. Имао је још пре годину дана, до душе, стан готов, дакле чим се упознао с Марином. Кад му се у своје време стао Букацки присмевати таквом стану, видећи у њему доказ колпко је овом стало до женидбе, Полањецки се није опирао, него му је рекао: — Па јесте. Имам толико да могу себи ту раскош допустити, а међутим изгледа мп да већ почињем у том правцу по нешто и да моје намере постају нечим стварпим. Букацки назва то предвиђањем које је похвале достојно, и уз то изрази чуђење да човек, којн тако уме да прозре у будућност, не најми идмах и бабицу и дадиљу. Овда опда 'су се такви разговори завршавали препирком. Полањецки није могао поднети да му ко одрнче: да он има трезвен поглед на свет. Букацки је иак остајао при том да је то птичији романтнзам достојан каквог сврачка, романтизам, који се почиње са грађењем гнезда. Један је тврдио да не може бити ништа племе-