Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 367 нитије него спремити кавез, кад хоћеш да имаш птицу. А другн је одговорио кад се тица још није ни видела, и кад је лов несигуран, онда је кавез само једна празна самообмана. Свршавало се алузијом на слабе ноге Букацкове, које не могу да трче за птицама, и ако оне немају крила. Букацки је падао често у особито распололожење. А сад кад је крлетка била готова, а тица не само уловљена него и привикла, ипак беше још толико много посла да се посвршава, да је Полањецкому било за дивно чудо како то да ствар тако проста: као на пример оженити се, у цивилизовану друштву постане тако заплетеном. Учинило му се да је право: кад нико нема права да загледа у моралну страну те везе, кад је она учин, који је постао упливом чисте слободе воље, да онда нема нпко права да и формалну страну тога коментарише. Али је он то тако мислио најпре за то што нцје био законодавац, а после и што је био пргав човек, којему је досадило то бескрајно тражење те овога те онога „документа“, a после и то кад се већ једини решио да се жени, што је престао анализовати, а језовито чекао да се то сврши. Њега је више пута пспуњавала пакост, кад бн се стао упоређивати са оним Плошовским, чији је случај тек иочео интересовати људе и ишао од уста до уста, те је потпуно задовољно мислио: „Ипак сам ја од другог метала“. Понекад оиет, кад би се опоменуо лика Плошовсковога, његовог племићског, јако изразитог профила, његове утанчаности и гипкости ума, његовога нечувенога дара да се с људима измири, а нарочито с женскињама, ипак му је долазило на ум: да је он, Полањецки, тим мање госпоствен, мање благородан, и у опште човек одељан од грубог материјала. Лпак је говорио сам себи: да је у овом свету, у којем се вал>а тако борити, просто штета бити таквим филиграном, како у погледу ума, тако и тела. Он је у себи запазио много више услова за живот. — У осталом — мислио је — ја могу чему било да послужим, а он само да поднесе на друштвеној полици са књигама. Ја могу да заслужим хлеба, а он је могао једва да тресе, готове јабуке. Ја умем, и то ваљано, да бојим дицове, а он је само умео да натера румен па девојачке образе. А како је огромна разлика између нас два у односу према женскињу! Тај је умео да проаиализује свој живот, н живот обожаване девојке, па је