Дело

368 Д Е Л 0 упропастиоињуи себе, немогући изићи изсумње: далије довољно воли; и ја сумњам да ли је моја љубав потпуна, па ипакузимам своју девојку и био бих хуља, а не човек, кад бих се унапред стао бојатп од будућности, и ако не бих постигао да из ње извучем толико добра и cpehe, колико се уопште то може. II ако се Полањецки одрицао анализе, ту је ипак стао анализовати, истина не себе, него Марину. У осталом допустио је то себи зато што је био напред убеђен у срећан ресултат. Знао је добро да у прорачуну за будућност двоје вереника добра воља једнога није доста и да би била недовољна, ако у другога ње не би било. Али је он убеђен да узнмајући Марину не узима девојку без ocehaja. Марина не само да је донела собом на свет ваљану телесну грађу, него се још од малена заузела послом, рачунима, у којнма је морала заборавити на себе зарад других. Сем тога с њом је био, као неки непрестани благослов, спомен њене матере, која је свуда у околиви Кремјења join живела у успомени као тиха, честита и ваљана, a којој је живот био пун горчила. Полањецки је то знао и зато је био убеђен да зидајући на карактеру и срцу Маринину, зида као на камену станцу. Често му је долазило на памет оно што је говорила једна иознаница и пријатељица његове матере, кад су је запитали: да ли се више брине за будућност својих кћери или синова. „Само се бојим за синове, јер моје кћери у најгорем случају могу само неимати среће“. Да! синове подиже школа и свет, и њих двоје од синова могу направити неваљалце; кћери које подпже и штити домаће огњиште „могу у најгорем случају само неимати среће“. Полањецки је иојмио да је тако било и са Марином. Ако је, дакле, стао и њу анализовати, то је пре испадало као уживање јувелирово у драгуљама, него метода научника, који се труди да докучи непознате и недокучене истине. Али се једном свадио с Марином због писма које је добио од Васковскога из Рима, на неколико недеља после професорова одласка, а које је цело прочитао Марини. Тоје писмо овако гласило: „Драгп мој. Станујему via Tritone, у француском пансиону. Обиђи мој стан у Варшави; види да ли Снапчински добро пази на моје малишане и да ли она пилеж Св. Фрање има доста воде и семења. Чим дође пролеће вал>а отворитп прозоре и крлетке; које хоће нека остане, а које неће нека одлети. Младунци