Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 381 само за два седишта, то не могаху примити Иолањецкога, она му се наже и заппта га: — Хоће ли натмуренко доћи сутра на ручак? — Доћи he, јер је заљубљен, — рече Полањецкп увијајући јој ноге ћебенцетом. А она му шану на ухо, као неку велику новину. — II ја исто тако. II ако је он у тренутку, кад је то говорио, био потпуно искрен, она је ипак говорила истинитије. Машко отпрати Полањецкога до куће. Путем су разговарали о овом вечеру. Машко му је испричао: како је пре доласка гоетију покушао говоритн с госпођом Краславском о новцима али ннје успео. — Било ми дошло — рече — да јој отворено поставим питање, али у што фннијем облику. Алн сам се побојао. У осталом зашто да сумњам у пмање моје заручнице? Само за то што се оне понашају према менн нежније него што сам очекивао. Кад би то било у тпали било бп врло добро али се бојим да сувише не забасам, јер ако се моје страховање покаже неосновано, ако оне одиста имају новаца. наљутиће се на моју велику радозналост која долази од сувише велике заннтересованости. Ваља п на то рачунати, јер ми се лађа може разбити у самом пристаништу. — Добро, добро — одговори Полањецки — рецимо да је тако, и у осталом врло је вероватно да имају, али ако исиадне да немају, шта ћеш онда? Имаш готов план? Хоћеш ли онда кидати или ћеш се оженити њом. — He кидам ни у којем случају, јер ништа од тога не тражим. Ако ме женндба не доведе до циља, ја ћу и онако банкротирати те банкротирати. Али ћу им одмах изнети јасно сврј финансиеки ноложај, и држим да he онн са мном прекинути. — А ако не хтедну? — Заљубићу се у моју вереницу и отпочећу поравнање са повериоцима. Престаћу, као што ти велши да се „правим“ н стараћу се да зарадим хлеба за нас обо.је. Нисам лош адвокат. To знаш. — Све је то врло леио, али ме то ни мало не умирује како за моје примање, тако и за Плавицково. — Ви сте у бољем положају од другнх, јер имате у залогу Кремјењ. У даном случају ти heni дограбити све у своје