Дело

ПОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКНХ 3S5 IX. У том је и зими истицао рок, долазио је крај поста, а тим самкм приближавао се дан Нолањецковог венчања, као н Машковога. Букацки позват у часнике отписао је између осталог п ово: Извући свесилу творчеву из вишпх сфера, то јест из стана угоднога одморка, и приморати је помоћу закључених на земљп бракова да се претвори у мање или више брачне ситнице, које захтевају после колевке, а забављају се држањем великог прста од ноге у устима, то је ужасно досадно. Ппак ћу доћи, јер су у вас пећн лепше, него овде“. На недељу дана пред свадбу он дође — донесе на дар Полањецкому лист пергамента са мистеријозним шарама, као на надгробшш споменицима а на њему натиис: „Станислав Полањецки, после дугог и тешког момаштва итд.“ To се Полањецкоме веома допаде и понесе је сутра дан око подне Марини. Заборавио је да је тај дан недеља п како се унапред надао да he најпрпјатније провести до ручка претрпе живо разочарење, кад затече Марину са шеширом на главн. — Па ви идете? — упита је. — Да, Црквн. Данас је недеља. — Аи, недеља!.. Истина је! А ја сам мислио да поседимо заједно. To би бпло пријатније. Она погледа у њега својим благим небеским очима и рече наивно: — А служба Божја? Полањецки сада прими те речи као што бн н макар какву другу, не слутећи да у душевном ироцесу, који he доцннје имати да преживи, оне играју баш због своје простоте велнку улогу. Готово механично понављајући њене речи он рече: — Велите: служба божја. Врло добро, иначе немам посла, хајдемо заједно. Маринн то беше веома угодно. Путем му рече: — Ја штогод самсрећнија, све се више осећам Богу захвалном. — To је само знак доброга срца. Други се Бога сећају само у невољи. У цркви га обузеше оне исте мисли, које су га обузимале оно јутро, кад је са старим Плавицким бпо на служби у Вонтору: „Све системе фнлософске мутиа вода односи једне за дру-