Дело

888 Д Е Л 0 — Код професора Васковскога су се збркали појмови, a ово су моји доказиза то: прво, ходн по Риму без шешира, или управо ходио је, јер је внше у Перуђи него у Риму; друго, спопао је младу и пристојну Енглескпњу и стао јој доказиватп: да су Енглези само у приватпом животу Хрпшћани, али да поступање Енглеске према Прској није хришћански; треће, штампа брошуру, да је мисија увођења хрпшћанства у међународна дела поверена најмлађпма од Арпјана — Словеннма. Молпм вас зар то нису докази. To смо мн вндели пред његовим поласком, а ако му нншта друго не иретн пмам наде, да ћемо га затећн жива и здрава. — Он ие мисли да се враћа. Али Полањецки извадн нотес, написа неколико речи писаљком и иоказа Марнни, па рече: — Прочнтајте и реците: је ли добро? — Кад се у мом присуству пише онда се ја повлачнм рече Букацки. — He, не, ндје тајна! Марина се заруменела од радости као јагода, па чисто не верујући очима окупн га питати: Је ли истина? Није? — Зависи од вас. — Ах, господине Сташо. Нн на сан ми нпје долазило. Мо* рам рећи тати! Морам! II истрча из собе. (Наставпће се)