Дело

402 Д Е Л 0 машни рођаци непрестано траже помоћи од ње Тх! у рату нема милости! Мораћу тако удесити да не чекају никакве користи од моје смрти. Начинићу такав тестаменат да не добију ништа после моје смрти. Да им моја смрт не буде од користи. Тако је, сутра ћу га начинити и саопштити им. Желео је да заспи, али га мисли обхрвале. Навуче ноћну хаљину и папуче, прпђе столу и стаде састављати своју последњу вољу. Цело своје имање завешта на добротворне цељи. Кад је то свршио пође опет у постељу. Опет му падоше па памет слуга и кувар. Стави себе у њихов ноложај и продужи: „Кад би ја био слуга са 15 рубаља месечне плате, а знао да у трећој соби од мене спава какав богат човек, н још уз то убеђен да нема Бога ни страшног суда, шта би ја тада радио? Учннио би оно, што сам и са трговцем учинио.“ Трохима Семеновића обузе страшан страх. Сиђе понова са кревета и стаде закључавати врата. Реза није добро држала. Привуче велику наслоњачу и подупре њоме врата, врх наслоњачин привеже једним убрусом за кваку. На велику наслоњачу намести једну мању, која he се на мах претурити, ако ко покуша да отворп врата. Затим угаси свећу и леже понова. Заснао је тек пред зору. Сутра је дуго спавао, те му се жена забрине и пође у његову собу. Наслоњача се претури п Трохим Семеновић скочн уплашено с кревета. — Ко је? Шта је? У помоћ! впкао је. Дуго се ннје могао освестити. Кад се је тргнуо, учинило му се да су ушле убице у његову собу. Каснцје је објашњавао да је врата заградио из предострожности — и покушавао да забашури сву страх. To му ннје пспало за руком јер и деца и слуге приметише велику промену на њему. Пређе је био кад весес, кад љутит, кад добар кад суморан — нарочито кад би мислио о свом греху. Пређе је неке људе мрзео, неке волео — парочито својј децу и унуке. Сад је остао увек једнак: зампшљен, пажљив. Сваког је посматрао подозривим испитујућим погледом и био према свима па и према деци хладан. Каква he му бнти последња воља, био му је једини посао. За дуго је није могао саставити онако како жели. Адвокати које је звао за ту цел нису га могли задовољити. Сам је писао, брисао, преписивао. У јелу је пробнрао. Јела која је најрадије јео, остављао