Дело

KPIITIIKA II БИБЛИОГРАфНЈА 421 за религијски канон, за верску књигу, која је од почетка до краја Богом надахнута“ (19, 20, стр.). Он налази даље: да је Библија састављена из световних иисмених састава, где има и бласФемије (стр. 20), контрадикције (стр. 21, 22), израза народне нетрпељивости (24 стр.), одломака јеврејске реторике (Ibid.), те као таква не треба, нити може служити као верска кљига за морал и ноуку (Ibid.). Побијајући (само у речима) вредност Библије, по њеним саставним деловима, с једне стране, — Delitzch с друге стране смера да вавилонску културу покаже као праизвор, из којега су црпене поједине библијско-историјске слике и описи, и пе само то, него — и као праизвор старозаветне и новозаветне религије. Све што Библија има, то је потекло из Вавилона, ту нема ничега, што је саопштено од Бога по Откривењу, све је то мит и легенда, извод људскога ума, и ми из незнања или заслепљености „признајемо оним староизраиљским оракулима карактер откривења, које ве може бити потврђено ни науком, ни религијом, ни етиком.“ — Gelitzch, ни више ни мање, скида ореол евстиње са свега Старога Завета! Зато се управо и развио тај „Babel und Bibel — Streit.“ За прпказом Delitzch-евих предавања епископ Никодим и сам, тихо улази у немачки Bibelstreit и у самол почетку воли, да се сва ова ствар може нас тнцати само с а о п ш т е г н а р о д н о г г л е д и ш т a (стр. 30). Наша је црква од старина утврдила начело: да излеђу божјег откривења, и резултата позитивних наука, мора постојатн склад (стр. 32); при томе, ми морамо имати ua уму, да истина, ако н остаје вечно иста, тражи увек нових разјашњења (стр. 33.). Црква стоји за напредак и не може да брани човеку да мисли само у одрећеним границама (стр. 34). Али, „Асириологија“ је нова наука (стр. 35), а Библија треба да се тумачи сама собом, и само тавна и неразјашњена места могу да се тумаче проФаним наукала (37, 38 стр.). Од тога пеће страдати ауторитет Библије. Ако нам, према томе, археологија пружи нове податке да тавна места у Библији боље разумемо, ми ћемо то са захвалношћу примгти, вели писац (стр. 39). За овим суђење јаче се наглашава да „Асириологија* није аукторитативна наука, јер нема чврсте основе (стр. 39), што тврди наводима из Кенигова списа о овом спору. Али већипа радника на тој науци хтели би да је сматрају искључиво мсродавном за историју старога доба. У ту крајност је ударио и Delitzsch (стр. 42). Приступајући критиди предавања његових г. Мнлаш напомиње: да њихова историјска страна има много проблематичнога; даје исто-