Дело

НА ИСТОК 41 MOJE СРЦЕ НЕЗНЕ... Моје срце чезне и за нечим гине. За чим? Срце не зна већ од давних дана; Ал' канда би хтјело, да се тамо вине До коралног мора или до Ливана. Пут Истока тамо, гдје царују страсти, Да струне и свене у вечитој сласти. 0 ти, срце моје, за што чезнеш тако? Да ли бјесниш тол'ко од cpehe и мала? Пли мислиш можда, да ми није лако Избјећи од страсти и заносних зала? Ил' ти ваљда знадеш, да не можеш спасти Оног, који срећу налази у страсти?! Ја не трпим мома испод јоргована Са шебојем жутим сред пунијех груди, He ја желим гонџе отуд са Ливана, Да ме пјесмом мири, да ме пјесмом буди, Да гине уз мене с плахе страсти своје Уз мирисне кедре н дуге алоје. 0 тамо бих, тамо, пут онијех страна, Да умрем од страсти уз Ливанке младе, Да уживам тамо крај Арбистана На обали цвјетној красне Шехерзаде. Тамо бих да кренем, пут онијех страна, Гдје се чате суре из светог Корана. Влад. Ћоровић