Дело

70 Д Е Л 0 l. Сва она лица, којима недостаје могућност воље, као прве претпоставке за споразум или правни посао. Овамо спадају: a) недорасла и дорасла деца1 пли малолетници п то мушка лица до навршене 15., а женска до навршене 13. године, која се смаграју као потпуно неспособна,- н преко тнх година — мушка до навршене 17. женска пак до навршене 15. годнне — као условно неспособна, у колико им се према закону1 2 3 разрешењем од надлежног Архијереја може признати сиособност за ступање у брак. b) Душевни немоћници или лица, код којих су духовне моћи поремећене толико, да она нису кадра да се служе својом интелпгенцом, немају своје свесне слободне воље. Наш закон за душевне немоћнике у погледу закључивања брака сматра само луде и бесомучне4 5, но осим ових могу се у душевно неспособна уврстнти и сва она лица, која би тренутно била лишена слободне воље и разума на пр. услед делириума, месечарства, сомнабулизма, хипнотизма и ппјанства у таквом степену, у коме се свест изгуби, јер за време докле траје несвесност траје и неспособност душевна.г> 1 В. § 37. грађ. закона. 2 „Ако момак 15 пли девојка 13 годину у време веичања навршила није“ — брак се уништава. § 93. т 2. грађ. зак. 3 § 69. т. б. грађ. зак. У брак законо ступити и венчанп бити не могу: „ако младожења нпје навршпо 17. а девојка 15. годину, оспм случаја разрешења од надлежног Архијереја учпњеногА При давању разрешења, нрема одлуци Архијерејског Сабора од 2. октобра 1892. год. СБр. 34.. Архијереји су дужни „да воде рачуна о телесном развићу онпх лпца, која нису пунолетна за брак и да разрешавање чине у крајној нужди нрема своме благоразумију". Зборник стр. 214. Архијереју је ово право диспензације признато у ипшге за све случајеве где је незаконптост брака мање важностп. Чл. 217. закона о црквеним властима гласи: „Ако би се у парнпцп за унпштење брака сазнало, да је брак незаконито закључен, али је та незаконитост мање важностп п .чогла би се отклопити благослово.ч архијерејским, епархијскп he епископ претходно донетп архииастирску одлуку. Ако еиископ благословом оснажи брак, сматраће ее као законпт и нема места парницп". 4 тач. д § 69. и тач. 3. § 93. грађ. зак. 5 А. Ђорђевић. Систем прнватног (грађанског) права I књ. 2. половина стр. 77. „Нека законодавства поред поремећења душевних моћи уврш^УЈУ У узроке за неспособностп за правну радњу још и идиотизам и ира.јњу умпу неразвијеност (imbecilitas). Оба ова стања представл.ају закржљалост можданпх функцпја, слествено п умну неразвијеност. И доиста, ова су лица такође неспособна за ирактички жпвот, јер немају јасних плп ни-