Дело

0 БРАЧННМ ПАРННЦАМА 71 c) Злочинци на робију или заточење осуђени, за време казне,1 јер им наш законодавац не признаје у опште право да могу „с ким какав уговор правити док су на робији или заточењу“.2 Са тог истог разлога, што им, дакле, недостаје пли боље pehn што им је законом одузета моћ пуноправног располагања својом вољом, они пе могу ни брак закључивати и d) Они, који су „због браколомства међусобног, и свом супругу о глави радења осуђени“.3 У овом случају иаш законодавац означеним лицима само у погледу закључивања брака и то опет само са извесним лицем ради општег друштвеног интереса4 одриче способност располагања вољом, без чера, као што знамо, не може бити ни споразума нли уговора. 2. Сва она лица, код којих се изјава с правом њиховом вољом не нодудара. Ово може бити нли ненамерпо т. ј. онај, који изјављује вољу може и не знати да та изјава његова стоји у супротности с његовом правом вољом или ако би и знао за то он нема довољно снаге да се одупре сили, која му изјаву изнуђава, у ком случају се сматра такође да недостаје воље. Такав недостатак воље у погледу закључивања брака по нашем закону представља: а) Заблуда о идентичности лица (error in persona) каквих идеја и нојмова, те по томе не могу ни да цене обичне иоследице својих радња и поступака. — Наш грађ. законик не помиње нзречно и те душевне немоћи; али из § 151. грађ. зак. и чл. 189. зак. о старатељству (...или иначе (душевно) немоћна...) даје се закључпти да су п та лица неспосо6на“ ib. I књ. 1. пол. стр. 285. Односно овога питања о душевној неспособностп у опште, сасвго! умесно наномиње поменути писац: „наш закоиодавац грешп што сб упушта у побројавањв врста душевних оолесника\ Кад стрЈЧњаци тврде да су веома различна стања душевне немоћи, онда треба њима оставити, да онп у сваком конкретном случају над душевно неспособним изврше иреглед и даду своју стручну оцену. 5 овом случају, у погледу брака, они имају у задатку, према одредбама нашега закона, нарочито да цене и мшстатују степен душевне неслособности у врвмену закључивања орака, јер законитост његова зависи поглавито од момвнта иојаве душевнс нвсиособности односно да ли је дотично лице у времену венчања могло имати своје свесне слободне воље или не. 1 т. з. § 69. у везп с § 78. п т. 7. $ 93. грађ. зак. 2 § 17. крив. закона, 3 т. к. § 69 у везп с § 81. и т. 10. § 93. грађ. зак. 4 Матић Дим. Објаснење грађанског законика за Књажество Србеко I део стр. 119.