Дело

72 Д Е Л 0 с којим се брак закључује или као што гласн т. ж § 69. „ако је преваром друго лице подметнуто“. Па пошто у сваком случају преваре постоји заблуда, јер превара без заблуде не може се ни замислити,1 а заблуда искључује биће воље, као битни захтев за егзистенцију споразума или правног посла'1 2 (уговора), то се са тог разлога као неминовна последица јавља и уништај брака у случају „ако је друго лице подметнуто, и невина страна докаже, да знати није могла, и да је одмах како је дознала тужила се“.3 b) Насиље, којим се огранпчава слобода воље у изврншоца радње, услед чега споразум, који би тим начином био изазват — правно не постоји, јер праве воље сасвим недостаје. Ча том само основу не могу по нашем закону у брак ступити: „отмицом натерани, ако ослобођеии нису, или ако су заплашенн II страхом нагнани.“4 * Споразум у свима овим случајевима не одговара стварности; он је силом (физичком или психичком) изнуђен, те као такав, доводећи прпвидну вољу у противречност са стварном вољом. нема правне вредности. С тога се и уништава брак „ако је закључен са девојком отетом или неослобођеном или неодољивим страхом примораном“.б Лолазећн са тога гледшита: да узајамни пристанак супружника сачињава битни елеменат ири закључивању брака, неке романисте изједначиле су брак са обичним уговором, увршћујући га час у консесуалне час у реалне уговореА Па на том истом основу почело се још одавно развијати учење на Западу да је брак обпчан грађански уговор (biirgerlicher Yertrag).7 A то би другим речима значило да брак као год и сваки другн уговор, по општем појму и проппсима о уговорима, допушта стављање разних услова по вољп уговорних страна, н у слу1 А. Ђорђевић 1 књ. 2. иоловина стр. 90. 2 ib. стр. 84. 3 т. 6. § 93. у вези с § 77. грађ. зак. 4 гач. е. § 69. rpalp зак. ;> тач. 5. § 93. у везп с § 76. грађ. зак. Ж. Милоеављевић. Рпмско приватно право I стр. 195. ‘ Ово гледиште је врло распрострањено. Њега је се држао између осталих и Кант (в. Metaphisisclie Anfangsgrimde der Rechtslehre 24. Ausg. v. Kirehmann III. S. 88.). Ho Хегел je већ назпвао га иростим п суровим (roll), a Гренделенбург ако не суровим а оно слабпм и неоснованпм гледиштем. (В. Hegel Grundl. d. Philos, d. Rechts, 2. A. 1840. § 161. д Trendelenburg, Xaturrecht 2. A. S. 282.).