Дело

Г10Р0ДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ II I> Е В О Д С П 0 Љ С К 0 Г A ДРУГА Ј^ЊИГA (НАСТАВАК) IV. Кад је Полањецкн дошао код Плавицкпх застао је тамо Гонтовскога. Обојица се поздравише очевидно хладно и без прнјатности. Тога дана није на целом свету било несрећнијега човека од Гонтовскога. Стари Плавицки је терао шалу с њим као и обкчно, и готово више него обично, јер је био необично расположен, због своје рођаке, од које се надао знатном наслеђу. Марину је стешњавало његово присуство и она се узалуд стаон. није никакав правни однос, већ пзвесан начпн, којпм правни однос ностаје п то тако генералне прпроде да се он може јављати у свима областпма права. као: у Међународном, државном и привагном праву, па и у свакој овој области опет код врло разноликих правнпх односа, Старија доктрина знала је само за облнгаторне уговоре, тако да је њен уговор био идентичан појам са облигацијом. Са тог гледишта полазећи, разуме се, да је могла бити оспоравана уговорна ирпрода брака, јер се појам брака> у емислу облигаторног односа, негпрао. Дамо лн пак појму уговора право значење, онда не може бити питање: ј е л и брак уговор ? већ п о с т а ј е л и брак уговором А ово последње може се допустити не нарушавајуНи нн најмање тиме прнроду брачног односа.“ Rittner S. 161.