Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКНХ i I рала да то прнкрије тиме што се упорно старала да буде према њему љубазна и добра. Најзад и Полањецки се чинио као да га не види. Очевидно је било да Гонтовски није ништа казао Плавпцкому о оном, и да му је сад било много стало до тога да Полањецки не спомиње ништа о његовом сукобу с Машком. To је Полањецки разумео одмах, као што је разумео и надмоћност, коју му даје ћутање над „мејом“, јер је хтео ту надмоћност да употреби у корист Машкову. Ћутао је неко време, али није никако могао да се отараси воље: да некако на други начин казни Гонтовскога. Зато је целога вечера забављао толико Марину, како није ни једном од смрти Литкине, а Марини је то било очевидно мило. Они оставише Гонтовскога потпуно старому Илавицкому, те у поверљнву разговору ходаху тамо амо по собн; затим се посадише под оном истом палмом, под којом је Плавицки видео Бмилију по повратку с погреба, и ту се разговараху баш о њој п њеном скором ступању у милосрдне сестре. Гонтовском се овда онда учинило да се тако разговарају само вереници и одмах је ocehao то што мора оеећати душа не у чистилишту јер у чистилишту душа има још надања, него као онаква, која прелази капију на којој пише: „Lasciate ogni speranza".1 Гледајући их тако једно поред другога њему дође у главу: како је лако Полањецки могао купити ту шуму са земљом да бн макар и једап део имања у Кремјењу могао задржати за Марину, и то по њеној вољи и са њеним знањем. И на саму помисао: колико се, у таквом случају, залетео са оним испадом против Машка, дизала му се коса на глави. А Плавицки слушајућп његове полуприсебне а потпуно неразложне одговоре, све се лепше забављао на рачун овог ,,паланчанина“, који на плочанику градском губи и оно мало памети. Пан Плавицки сматрао се већ за „човека из престонице“. Али наступи час кад се Марина забављала око спреме чаја у другој соби, а Плавицки отишао у свој кабинет по цигаре, те њих двојица остадоше сами. Полањецки се одмах обрати Гонтовскому речпма: — После чаја да идемо заједно; имам с вама да проговорим неколико речи по оном вашем спору са г. Машком. — С драге воље — одговори мргодно Гонтовски, разумевшп по том да је Полањецки Машков секундант. 1 Не надајте се ничему више.