Дело

84 Д Е Л 0 — Могли бисте узети патенат на тај проналазак. Hero да видимо шта ћемо с Машком — одговори Полањецки. — Ваља нам ићи до Јамиша. Машко ми је послао свој хирограф, који је написао за Гонтовскога. Он неће да променн ни једне речи, али то не може остати, јер је и сувнше оштро, то се не може примити... Разумем већ да нас чека двобој, ништа друго; другога излаза не видим. — Гонтовски he се у свему ослонити на господина Јамиша и све he учинити што му рекне он; он је љут на Гон* товскога, а сам је иначе, благ, тих, добар, ко зна да он не прими и ово. — Господин Јамиш је једна будала, алн хајдмо, већ је доцне — рече Кресовски. Пзиђоше. Ва мало па еанке стадоше пред Сасккм Хотелом. Јамиш је чекао на њих, алн их је примно у спаваћој хаљини, јер је био нешто слаб. Кресовски гледећи на његово лице интелнгентно, алн измучено, убрано, помисли: — Овај је одиста готов да иристане на све. — Седите, господо — рече Јамнш. — Дошао сам на три дана само, али и ако се не ocehaM добро, те ми ее не остаје даље, рад сам остатн, јер може битн да ћемо решити добро ову ствар. Верујте ми да сам одмах дао добру лекцпју оном мом горолому. Ту стаде мицати раменима, а затим се обрати Полањецкому и запита га. — Шта раде Плавицкови? Нисам још био код њих, а тугујем за мојом красном Марином. — Госпођица Mapiffla ,је здрава — одговори Полан.ецки. — А старац?... — Умрла му пре неколико дана једна рођака веома богата, те изгледа да he иматп да се нешто наследи. Он ми је јуче о том говорио; али чујем да је она завештала све за добротворне циљеве... Тестаменат he се отворнти данас или сутра... — Да је Бог научп да бар што остави Марини! Али да нређемо на ствар. Господо, није потребно да вам говорим да је наша дужност да ствар изведемо што је могуће повољнпје. Кресовски се поклони. Досадни су му били ти уводи, које је већ толико пута слушао у својем животу, те прекиде: — To нам лежи на срцу.