Дело

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 83 Y Сутрадан Кресовски је био задоцнио за читав сахат. To је бно, по познатој код нас одредби, један од оних који надзиравају ваздух, то јест човек, који није нпшта радио. Имао је доста познато презиме и упропастио приличио имање. На основу тога двога он се држао, живео је, бивао свуда и признаван за ваљана човека. Како повелики број титула живи од таквог заната, то је тајна великих градова; тек доста то да је положај Кресовскога не само био познат и признат, него је он био и особито цењен као човек на којега се у тако деликатним пословима може ослонитн. Биран је за судију у судовњча части, а у двобојнма за сведока. Виши новчани свет радо га позивао на ручкове и вечере, на свадбе, крштења и сличне светковине, јер је имао патрпцпјску ћелавост и веома пољску физиономију, те је био украс столу. У самој стварп то је био човек, који је био сит људи, мало јехтичав, а лако раздражљив, али је у њега било довољно хумора, ко.јп му је давао могућности да види смешну страну и у ситницама, чиме је унеколико опошпвао на Букацкога, и да се нашали на рачун своје раздражљнвости. Допуштао је и другима да се с њим нашале, алн с мером. А кад би се та мера прешла, у часу би се променио и био сувише досадан, те су га сматрали за доста опасна. Причало се о њему: да је у неколико случајева имао одважности и тамо где би многи клонуо, и да је у опште умео „држати на себе.“ Није ценио ништа и никога сем своје одиста племпћске физиономије, није пазио ни на време него је редовно н свуда задоцњавао. Кад је ушао код Полањецкога одмах по поздраву стао је тумачити своје задоцнење, па рече: — Јесте ли приметили то, кад је човеку веома стало до хитње, и кад до те хитње много стоји, онда вам се испречи по каква ситннца, па ни маћи. Слуга тражи шешир, нема шешира, тражи каљаче, нема каљача, тражиновчану кесу, нема новчане кесе. Јел’те! — Дешава се — рече Полањецкп. — Али сам ја и то питање решио. Кад ми тако по нешто нема, седнем, смејем се и кажем гласно: „Особито волим кад што изгубим; тада човек тражи, оживи нешто, креће се, и тако му пролази време; то је веома здраво и пријатно.“ Па, шта мнслите, онда одједаред нађе се оно што се затурило. 6*