Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА (НАСТАВАК) Ако узмемо да је у то време у Кнежевини Србији било око 1,750.000 становника1 онда је на свакога становника Србије долазило по 6 59 дипара ситнога новца свих тппова од 1 паре дпнарске до 5 дннара. Ако пак још имамо на уму да је у тој колпчини било ирестављено седам монетарних тииова разне величине, који су према томе одговарали врло различитим потребама новчане циркулације, од којнх је један још нарочито према нашим економским приликама могао бити тезоризацијом у ствари повучен у знатној мери из циркулације; можемо са сигурношћу закључити да у то време не само да није било у Србији сувпше бакарне п сребрне монете, но чак да се у тој монети морала осећатп пзвесна оскудица. Иа ипак изгледа да се та оскудица у стварп нпје осећала. Чак п иосле извршења закона од 10 децембра 1872 год. и после повлачења пз течаја стране сребрне монете, постојала је нека незнатна ажија у корист златнога повца. Та ажија која је врло ретко достизала 3% може се сматрати да је у ствари према 1 По нопису становништва на дап 31—XII—1874 године износило је гтановннштво Кнежевине Србије 1,353.890; по поппсу сгановииштва на дан 31 децсмбра 1884 год. било је у старим грапицама Србије свега 1-,548.476 становника. Годишн.и прпраштај становништва бпо је просечно 19.458. Према томе мо;ке се рачунати да је па крају 1880 годпне било у старим границама Кнежевпне 1,470.680 становника. Како је ио попису од 31—XII—1884 год, у новнм крајевима нађено 353.260 становника, може се рачунати да је цегокуино стаповништво Кнежевине Србије изпосило на крају 1880 год. најмање 1.750.000.