Дело

СТОЈАН МУТИКАША 101 — Днши: во имја оца и сина и свјатаго дука, амин! Поштц је сцакп чојек чојек, то ће и умријети и исчезниту^коже дим и пошто сам и ја чојек, те ћу се преставити* и отићи Богу на истину, то ћу свима својијем пријатељима и достима јавити своје потљедно желанпје. Све-лцр3' имуће, што сам к'о поштен чојек стек'о и што није ничије него моје, остављам својој верној супруги Ангелини. II велим јој: да ми даде опијело и треће и седмо и четересто и сваке године помен да ми чини. II велим јој: да све чува и да управља љуцки и мене супруга свога вазда да спомиње. II велим јој: да мојијем рођацпма Арсену и Луки даде по двпје хиљаде и пет стотина гроша и да им више не да ни паре, макар цркли од муке. II велим јој: да цркви даде хиљаду гроша и да ме за те паре поп сваке неђеље спомиње на проскомпдији. II све је то моја воља и ппс'о сам при чистој свијести и нико ме није наговорио на ово. Убио га Бог и света Богородица и Јоан Претеча ко би гођ ово обаталио јали забацио. Стојан заврши. — Дај ми да потпишем, — рече газда и, прекрстнвши се побожно, крупним словима испод свега записа евоје име. Прекрстише се и кумови и потписаше с друге стране па се сва тројица загрлише и изљубише. — Сад ми зовите Анђу! Стојан пође да зовне, али прије него што је коракнуо, врата се отворише и газдиница Анђа црвена, уплакана, ступи у собу. — Анђо моја ево ти моје пошљедње воље, па ми је ти чувај, — започе газда, а глас му задрхта и нешто као да му засмета, да даље говори... — Ах, — болно уздахну газдиница и, приступивши да прими тестаменат, паде поред газде, па, љубећи га, заплака. (Наставиће се)