Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 107 На основу тога закона сковано је и пуштено у течај од 20 фебруара до 1 априла 1885 год.: Као што се види при замени бакарнога новца смањене су количине ситнога новца од 10 и 5 пара, а за рачун новога типа од 20 пара. Замена бакарног новца почела се вршити још чим је прва партпја никленога новца пуштена у течај т. ј. од 20 фебруара 1885 год. Но још није истекао ни последњи рок, којп је закон оставио за повлачење бакарне монете из течаја, а прилике у којима се наша земља изненадно нашла у септембру 1885 годпне, прпнудиле су владу, да новим законом обуставп од даљег извршења закон о замени бакарног новца новцем од никла од 15 јуна 1883 године, н да тражи овлашћење да поново пусти у течај бакарни новац, који је на основу закона од 15 јуна 1884 године повучен из течаја п прикупљен у државну благајну. Тпме је државној каси тренутно створен један прнход који у оним приликама није био за одбацивање, али је у исто доба монетарна циркулација враћена у исто стање у коме је била пре закона од 14 јуна 1884 године, само с том разликом, што је сада било за два милиона впше ситнога новца. На крају 1885 године било је дакле у цпркулациЈп ситне монете за 5,134.737 динара. Како је по попису извршеном на дан 31 децембра 1884 год. у Србији било тада 1,901.736 становника, то је на сваког становника Србије на крају 1885 године долазило по 2-70'динара снтног новца од никла и бакра. Чак и ако се узме у обзир да је прилична количина бакарног новца већ у то доба пропала, и да је стварно нпје било у течају, и ако се према томе просечни износ ситнога новца по становнику за толико смањи, не може се одрећи, да је горња сума прилично велика, и да је без сваке сумње прелазнла стварну потребу циркулације. То се може видетп већ и по томе, штоје још и данас, кад су потребе новчане циркулације знатно веће и због увећаног становништва, н због далеко развпјенијих екоСвега дин. 2,000.000 Дин. 300.000 500.000 1,200.000