Дело

110 Д Е Л 0 стнарне потребе новчаие циркулације појавп ажија и тиме пореметн легалпи однос између вредности златне и остале монете. Тог пак нагомплавања ннје било, као што смо видели пз досадашњег пзлагања. Међутпм ажије је било већ тада н она је 1884 и 1885 године била прнлпчпо висока. То значи да њен разлог треба тражити на другом месту, а не у нагомиланости монете са непотпуном унутарњом вредношћу. Ми смо већ раннје, објашњавајући од куда је долазила ажпја на злато у 1880 години после извршења закона о српским народним новцима, напоменули да се ажија може изазвати п вештачки ограничавајући ма на који начпн циркулацнју извесне врсте монете. За пример узели смо тада Уираву Фондова, која је прва одбила да прима сребрну монету по пуној легалној вредности. Том мером хтела се, као што смо тада рекли, Управа Фондова заштитпти од евентуалннх губитака на ажији, али је уједно нанела осетан удар нормалностп новчапе циркулације. Из чисто фискалних разлога латила се за тим у години 1884 и држава таквпх мера. Законом од 14 јуна 1884 године „допуњен“ је закон о срп. народним новцпма тнме, што су члану XIV тога закона додате три нове алинеје, које гласе: „А царинске тражбе исплаћпваће се златним српским новцем, илп златним новцима оних држава, чпји се новцн буду именовалн краљевским указом. Но ове тражбе могу се и сребрним новцем исплаћнвати уз доплату ажије према просечном курсу златне монете, коју је злато просечно имало на бечкој или пештанској берзи, један месец пре онога у коме се иснлата врши, што ће министар финансија месечно објављивати. Без доилате ажије може се на царннским благајницама примати сребрни новац у суми пајвише 50% од целе суме, која се има у име царинске тражбе да плати.“ Том допуном којом су се у ствари уииштавале најважније одредбе закона од 10 децембра 1878 године, циљала је држава на то, да бар донекле покрије велике губитке на ажији, што их је имала због својих плаћања на страни у злату. Држава ,ј»* ти.че у неку руку шжушала да те трошкове нребаци на публпку. Пскушење .је за мннпстра финансија било врло велико и он му ии.је могао одолети. Но тиме је уједно држава одн. министар финансија упала у један сегс1е \чс1еих из кога више није