Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 111 умела Јгзићи. Баш тиме што је ограничила циркулацију својој сребрној монехи п легализирала ажију, држава је најјаче утицала на ^бакање анхије. 1\‘ако она са царинарнице није могла добити све злато које јој је требало, то су њени губици били у толико већи зц онај део ануитета за којп је морала набављати злато кунђветћем. То је изазнвало нове рестрнктнвне мере према сребрној монети, и раширење наплате у злату и другпх дажбпна и прихода, а ове мере су опет изазивале ново скакање ажије и т. д. Свака мера дакле које се држава лаћала да би избегла губитке при куповини злата изазивало је ново пењање ажије, и следствено нову депресијацију оних прихода државних који су се у сребру наплаћивали, од чега је опет на крају крајева држава имала чисту штету. Тај „сегс1е \лс1еих“ из кога је било тешко изаћи, било је у толико лакше избећи, што је он и сувише добро познат онима који знају монетарну историју разних европских н амернчких држава. То фатално погоршавање монетарне ситуације, чим држава само у једној ирилици наиђе на клизавп пут „позајмљивања од публике“ кварењем новчане циркулације, доводило је до банкротства и најбогатије државе европске. Срећом наш случај није био тако тежак, па су му и последице биле далеко мање тешке. Али су ипак зато биле осетне. Сигурно је да се само тим потпуно нерационалним мерама од стране државе има приписати у заслугу, што смо још пре 1885 године имали ажију. пг. Вој. Маринкови^. (Наставпће се)