Дело

ЗАР БАШ ТАКО МОРА БИТИ? На сред поља је ливница ограђена зидом. У љој се непрестано пуше многа огњншта, ч.ује лупа п звекет гвоздених ланаца, види безброј впсокпх димњака. Споредном пругом везана је за главну жељезницу. Окружена је малим кућицама за чиновнике п раднике. У лпвницп као п у средњем рудннку гампже радник као мрав у мравњаку. У узаним, тамннм, влажнпм, вазда оиасним н смртоносним ходницима, стотине аршина дубоко под земљом, крше ови људи руду. Неки од ране зоре до мркла мрака, неки опет с вечера иа до зоре. Други опет, погурени, по мраку, вуку руду или земљу ка изласку нз рудника, враћају натраг нразне вагоне, пуие их понова п тако раде дванајест до четрнаест сати сваког дана кроз целу иедељу. Тако се ради у руднику. У ливници опет, раде једни гшред високих пећи на несносној врућини, други нуштају да отнче усијана руда, трећи — машинисте, ложачи, бравари, цнгљари, дунђери — по радионицама, такође дванајест до четрнајест сатп, сваког боговетиог дана иреко целе недеље. У недељу прнмп сваки своју зараду. Неки се најпре умију а некн боме п неумнвенп иотрче у крчме и гостионице, што окружавају лпвннцу са свију страна те се опцју. У понедељак У јутру а.јде Јово иа пово, на исти посао. Недалеко од ливнице оре сељак са изанђаним коњима туђе поље. II сељани су устали пре зоре, ако случајно ннсу били доле у блату да иреко ноћ напасу своје коње — јер је блато јединн пашњак за њих. Усталн судакле пре зоре одја-