Дело

ЗАГ БАШ ТАКО МОРА БИТИ? 113 хали до својих кућа, запрегли коње, турили у торбу парче сува хлеба, ра дошли на орање туђег поља. На.друму поред ливнице, други сељацп раширили раздерану*асуру, да су у хладу; седе и туцају камен. Руке им пуне жуљевд' Ноге изгребане, разрањављене; цело тело прљаво. Лице, главу и браду па и плућа нопала прашина од туцаног кречња^а:ЛТздвоје они из гомиле какав повећи камен, стегну међу стопале обувене у лику и опуту, па туку по њему великим маљем док га не разбију. Бирају затим већу парчад па и њих разбијају у прописан ситан камен за насип. Кад то сврше, по1 нова довуку повећи камен, па удри с почетка II тако раде ови људи од раног летњег јутра до мркле вечери, петнајест до шеснајест сати. Одморе се само у подне са два сата н окрепе дванут дневно, јутром н у подне, сувим хлебом и бистром водом. Туда поред ливнице, поред орања и оних што туцају камен, зврче прапорци на лепим колима. Сустижу н пролазе поред неких одрпанпх људи и жена са торбама о рамену, који туда лутају и хране се у име божје. Запрегли су четири лепа једнолика коња. II најгори међу њима вреди више, од целог имања сваког од оних сељана, што гледају забленуто за њима. У колима су две младе девојке у пуном сјају својих сунцобрана, пантљика, шешира с перјем, што је све куд и камо скупље плаћено, но онај орачев коњ. На предњем седи официр у свежој, опраној, летњој униформи. Дугмад и еполете бљеште на сунцу. На боку је снажан кочијаш, у кошуљи са плавим свиленим рукавима и преко ње сомотски рукав. Умало што није прегазио једног просјака п претурио у јендек празна растројена кола једнога сељака, која туда клопараху. „Видиш ли ово!“ викао је кочијаш показујући сељаку бич. Сељак се је журио да се што пре склонн с пута. Вукао је у страну једном руком коња за узду а другом скидао капу са вашљиве главе. За колима нечујно прохујаше, смејући се, троје на велосипедима: два човека и једна женска. Велосипеди су ониклени, леци и бљеште на сунцу. Стигоше и преплашише оне са торбама о раменима; овн се прекрстпше гледајући за њима. Са стране поред друма јаше господин на енглеском настуву и госпођа на касачу. Шта коштају коњи, шта ли седла да не говоримо; казаћемо само да госпођин црни шешир са лила велом кошта снгурно толико, колико ће онај што туца Дело књ. 29. 8