Дело

114 Д Е Л 0 камен зарадити за два месеца. А за енглески бич плаћено је тамап толико, колико ће за целу недељу подземнога рада. добити оно момче, што поред њих задовољно пролази јер је примљен да може радитп у руднику. Он се и тако дивн урањеној господиновој и госпођиној нојави, гојазним коњима и дебелом грдном иноземном псу са скупоценом огрлицом, што је исплазио језик п брекће за њима. Нешто даље иза њих возе се на сељачким кочијама девојка са коврчикама на челу, припасала белу скутачу, и буцмаст задригао човек са брадом као котлети и цигаром у зубима. Он шапће нешто девојци у ухо. У колима је самовар, ваздан пакета завијених у салвете и машина за справљање сладоледа. Ово је послуга оне госпоштпне што напред одоше. Данашњи дан, није неки нарочити дан у животу ових људи. Они живе тако преко целог лета. Сваког дана излећу у околину, па су и данас понели чаја, вина и посластица и кренули на које друго место, како не бп увек на једпом месту јели и нили. Ова госпоштина јесу трн породице, што живе на својим летњиковцима. II то породица једног велепоседника што пма двадесет хиљада десетнна земље, једног државног чиновника који има нлате 10.000 рубаља п међу њима најбогатија породица ливничарева. Нп невоља, ни робијашки рад овпх људи око њих, не зачуђава их ни мало нити их дира. Они мнсле да то тако мора да буде. Носе се шта внше сасвим другим мислима. „Не, то је немогуће“, рећи ће госпођа са коња осврћући се за псом. „Не могу да гледам како се мучи.“ Па нареди да се зауставе кола. Почеше свн, ко ће пре говорити нешто француски, сташе се смејати и метуше пса на кола. Кренуше затим нонова п оставише у облаку од нрашине за собом просјаке п оне нгго туцају камен. Кола, велосипеди, коњаници пролетоше као слике са неког вишег света; а радницн у ливницн, ратари н онп што камен туцају, продужују и дал^е свој тешки монотони рад — рад за другога и свршиће га тек онда, кад очи заклопе. „Има људи, који знају зашто живе“, мпсле онп гледајући за госпоштином. II у тим трепуцнма нзгледа нм њпхов чемеран живот још чемернији.