Дело

ЗАР БАШ ТАКО МОРА БИТИ? 115 Шта је све ово? Да 'нису можда ови људи раднпци учинили какав злочин, па сад*зато кажњешг? V Да није судбина свију људи таква? Њш, да л’ не учинише они што прођоше на колима и велоспп^дима, нешто нарочито знатно, нарочнто корисно, па су сада за то награђени. Боже сачувај! На против, они, што тако напорно раде, већином су људи чедни, скромни, вредни, са најмањим задовољнн а онн, што се провезоше, у највише случајева, иокварени, похотљивн, безочни и лењи. А то је све само зато тако, што људи, који за себе веле да су хришћани п исповедају љубав према ближњему и они, што мисле да су уљудни људи, што значи неки виши људи што сви сматрају да је данашње уређење п жнвот у свету природно п иравилно. II овако стање није само у оном земљином закутку, којп се зове тулски округ, и кога ја тако добро познајем, оно је свуда. Оно је не само у Русији од Петрограда до Батума, већ п у Франпуској од Париза до Оверња, у Нталији од Рима до Палерма, у Немачкој, Шпанпји, Америци, Аустралији па чак и у Пндији и Кини. На целој тој просторијн двојица или тројица од хиљаде људи не раде ништа за се, а живе тако, да за један дан иоједу и попију толико, да би се стотина људи могла издржати нреко целе године. Носе хаљпне што стају на хиљаде, обитавају у налатама у којима би хиљада радника нашла склоништа и троше на своје ћефове милионе радничких надница. Онн други нити доједу, нпти доспавају, раде више него што могу и унропашћују своје телесно п душевно здравље у корист ових нзбраника. На једне људе пре но што ће се и роднти чекају бабице п лекари, справља се читава спрема, бенкице, свилене пелене, иовоји са свечаним нантљикама и најфннпје колевке. Други, огромна већина рађа своју децу где стигне, без пчије помоћи, завија их у дроњке, полаже на сламу у колевку од липове коре и радује се ако их Бог што пре прими. Док једна матн после порођаја остане још девет дана у постељи, дотле јој бабица дадиља и дојкиња иадгледају дете. Децу другпх матера не надгледа нико, јер нема ко да их над8 *