Дело

116 Д Е Л 0 I гледа. Мати је по порођају одмах устала, иаложила пећ, помузла краву, па богме и опрала рубље за себе, свога мужа и своју децу. Једна деца одрасту међу својим играчкама у задовољству н поуци — други, голотрби пузе преко прагова, кашто их свиње изеду, или се нагоне да већ у петој годинп отпочну тешки рад. За једне се удешава цело научно знање према њихову узрасту и васпитају се — друга се уче само псовци и грдним заблудама. Једна се заљубљују, проживе своје романе, удају и жене пошто су окушали све љубавне радости. Другу удају између шеснаесте и двадесете године без питања, како би кад родитељи нашли кога, ко ће им помоћи у послу. Једна једу и пију од свега што је најбоље и најскупље и хране своје кучиће белим хлебом и месом. Други живе само о хлебу и квасу. Па и леба не једу онолпко, колико би хтелн, нити бела хлеба, нити свежа хлеба, да се не би много трошило. Једна мењају своје скупоцено рубље сваког дана, све да се и не упрљају. Друга непрекидно на туђем послу, промениће своје грубе, дроњаве и вашљиве рите једном у две недеље, или их никако неће ни мењати, док им дроњци не спадну сами са тела. Једна спавају у постељи на чистим простиркама, друга на земљи покривена својим издераним огртачима. Једна се извозе у шетњу на лепим урањеним коњима, друга се муче са својим изанђалим коњима и журе пешице на носао. Једни не знају шта ће од дугог времена, други немају времена ни да се умију ни да се очисте, немају кад реч да проговоре, ни да своје рођаке иоходе. Једнп знају све и не верују ни у шта, другн не знају ништа и верују у све могуће глупости, које им се проноведају. Кад се једпи разболе, инју воде са свију могућих лековнтих извора, иегују се у највећој чистоћи, добивају лекове и ^утују с места на место тражећи за се најздравију климу. Други болни и преболни леже иза пећи у својнм колебама нуним дима рапе им нико не завија, јело нмјесув хлебац. Дишу нокварен, загушљив ваздух, заједно са још десег чланова своје фамилије, упоредо са теладпма и овцама. Труну живн и умпру пре времена. Па зар то мора да буде тако?