Дело

» Д Е Л О Шј# 29. Октобар, 1903. год. ПРЕТЊА... Хај, по ваздан сами тако Пролазимо с нашим стадом, Подалеко од усева, Све кроз шуму и све хладом, А у вече одоцнимо л’, Мене мати с претњом среке, Док њезина увек ћути Ни речи јој реЕи неће! ВеЕ јој само с пажњом гледа У крајеве рупца бела, И докле је с оном шаром. Што је данас започела! СВЕСКА 1. Сокољанин.