Дело

120 Д Е Л 0 У опште свн ови радиици раде тешке а туђе послове само зато, што су богаташп прпсвојпли земљу и фабрпке и што наплаћују порезе. Зашто земља није својина онога, ко је ради, већ онога, којп уопште не ради? Зашто се нскорпшћава иорезом, коју сви плаћају, само извесан број људи а не они, којн је плаћају? Зашта фабрике нису својина онпх људи, који су пх озидали н у њима раде, већ оних, који их нису зидали и у њима не раде? На питање, зашто су земљоделчеву земљу присвојили нерадници, обично се одговара: да је то стога, што су је ови последњи, или добили на поклон за пређашње своје услуге, или је куиили својим стеченпм новцем. 11а питање зашто известан, мали број л>уди који пе радп, влада н њени помагачи скупљају највећи део зараде свију другпх људи, који раде и зашто рукују њиме по своме нахођењу обично се каже: да је то зато, што л>уди, који се користе новцем што се куни од народа, тај народ бране, њиме управљају, брииу се о његовом благостању, и одржавају ред у њему. На нитање зашто је радничка творевнна и алати својина богаташа, који њпма не раде а не радникова, одговор је: зато, што су богаташи или његовп прецп ту творевину и алате пређе, својим радом стекли били. II сви ти људи, велеиоседници, државни чиновници, трговци и фабриканти, искрено су убеђени, да је њихова својина потпуно оправдана, да имају права на њу. Па ипак ни у колико није оправдано ни право на својпну земљишта, ни купљење и искоришћавање порезом, нпти нрисвајање радничких творевина и алата у колико је све то на корист људи, који не раде. Јер, ко не ради земљу, нема права да је узме у својнну, ношто су: земља, вода, ваздух и сунчани зраци неопходно потребни услови за живот свију л,удп н према томе, они не могу битн својина појединаца. Што је данас земља постала приватна својина а не п вода и ваздух н сунчапи зраци, то није због тога, што .је земља од мање важности за опстанак сваког човека по вода, ваздух и сунчаии зраци, већ с тога што не беше могуће ирисвојити воду, ваздух и сунчане зраке а са земл,ом то је било могуће.