Дело

122 Д Е Л 0 Сећам се речи једног побожног и баш с тога у истини слободоумног руског сељака. И он је држао као и чувени Таро, да ннје оправдано давати порезу на оне циљеве који се пе слажу са његовом савешћу. Кад му у једној прнлици затражише порезу, питао је на шта ће се употребптп новац, што се од њега тражп у име порезе говорећп: ако ће се пореза употребнтп на какво зло, оида нптп хоћу нптп вам могу драговољно датп и једне копјејке. Наравно да се нико нпје с њим упуштао у препирку, всћ јурнуше на затворену шталу, изведоше краву и продадоше је за порезу. II према томе прави узрок што постоје порезе је један једпни: сила. Спла, која пх наплаћује и могућност да се отму од оних, који пе би хтели драговољно да пх даду, шта впше да се због тога могу казнити, тући, апсити — као што то у самој стварп и бива. Што у Енглеској, Француској, Америци у опште у уставнпм државама, порезу узакоњују скупштине т. ј. тако зваии народни преставници — не мења ствар ни у колико. Јер су избори тако удешеип, да се за скупштннарс не бирају прави представницн народни већ људп полптичари. Посланик је политичар, на ма и не Оио по занату политичар, он то постаје чнм уђе у скупштпну, и онде су за њега од значаја само његово лично славољубље и интересп заинтересованих партија. Псто тако и доказн, које паводе људи што не раде, доказујући своје право на пропзводе радничке, немају никакве правне основе. Ово право, које зову чак и освештано право, обично се брани тиме, што се каже, да је својина по правилу производ штедње н љубави за радом па општу корпст. Па ипак, почните само испитпвати начине, на који су постала ова велика богаства, н намах ће те се уверити да пцје тако. Велика имања постају увек отмицом, — што је и најобичнпје — цицијашлуком, нечувеним каквим нитковлуком, или ти непрекидним ситннм преварама, као што данас обично трговци стичу. Што је човек чеднији (моралнији) тпм ће нре изгубити и опо имања што пма,- а што .је неморалпијп, не само што ће очуватп своје пмање, но ће га и увећати. Народне изреке кажу: